Плес за осмијех

Покрет у плесу омогућава нам да изразимо најдубље мисли и емоције, ослобађа нас стидљивости, подиже самопоуздање.

Здравље 12.11.2018 | 15:39 ПРОПАО је сваки дан у коме не плешемо - говорио је филозоф Фридрих Ниче. И писац Семјуел Бекет је поручивао: "Прво плеши, после мисли. То је природан ток". Да ли и ви плешете? Ако вам је изговор то што мислите да не знате, брзо га заборавите. Јер истина је следећа: под један - сви могу да плешу, а под два - сви би требало да плешу. Истраживања потврђују одавно постављену хипотезу да плес живот чини лепшим. Садржајнијим. Квалитетнијим. Узбудљивијим. Здравијим. Он је и "лек против бола" и "антибиотик" и "пилула среће" и "адреналинска ињекција". Препоручује се свима и на све, чак и његова минимална "доза", успешно делује.

- Људи почињу да плешу из најразличитијих побуда - објашњава Ивица. - Неко жели да побољша друштвени живот, неко да пронађе партнера или да са постојећим проведе квалитетно време, неко да поправи држање, смрша, обликује мишиће... А онда се "успут" деси да му плес подигне самопоуздање, пружи осећај среће и задовољства, поправи здравствено стање, побољша меморију, научи га да искаже осећања. Тај склад покрета и музике чини да човек заборави на све што га окружује и да уплови у посебан део себе који почиње да воли и негује. У данашњем времену немамо много прилика да се преиспитамо и учинимо за себе нешто добро, јер у трци за новцем заборављамо на самопоштовање, срећу, здравље. А, плес је начин да пружимо љубав пре свега себи, па онда и другима, кажу стручњаци.

ТЕРАПИЈСКИ ЕФЕКТИ

Плеши због експресије, а не импресије - једна је од најчешћих изрека о плесу. Ивица Дошеновић управо наглашава тај значај покрета, називајући га филозофијом живота.

- Колико поштујете покрет, толико поштујете и мишљење, себе, свој мир, здравље, срећу. Ништа није толико ефектно као покрет тела. Свакодневним напретком у плесу, кореографији или импровизацији, јачамо своје плесно самопоуздање које се потом одражава и на друга поља живота. Постајемо ведрија особа, полетнија и задовољнија својим одразом у огледалу.

Нана Кох, терапеуткиња плесом и покретом са Универзитета Лонг Ајланд, истиче да би сви требало да плешемо ако желимо да живимо квалитетно.

- Покрет у плесу омогућава нам да изразимо најдубље мисли и емоције - тврди Кохова. - У плесу смо потпуно посвећени покрету и осећају који нам пружа. Изражавамо срећу, задовољство и узбуђење, али се истовремено налазимо у стању у којем успевамо да избацимо и непријатне емоције попут страха, кривице и несигурности. На тај начин постижемо психичку равнотежу, осећамо се боље и значајно поправљамо опште здравствено стање.

Одавно је лоциран и негован терапијски ефекат плеса у случају физичких и психичких сметњи и непријатности, због чега многи одлучују да заплешу.

- Плес мења живот и деци и одраслима - каже Тања Дошеновић. - Спој музике и покрета утиче на правилан психо-физички развој сваког малишана. Класичне вежбе за леђа, правилно држање тела или спуштена стопала су деци углавном досадна, док их плес мотивише и инспирише да истрају у њему, а терапијски ефекти су притом драгоцени. Код нас долазе предшколци са којима радимо на јачању антропомоторичких способности - снази, брзини, гипкости, балансу. Али плес истовремено повећава и концентрацију. Деца памте кораке, уче нове кореографије и све то на њих оставља позитиван траг. 

Хана Поиконен са Универзитета Хелсинки је упоређивала функције мозга професионалних плесача и музичара са људима без искуства у плесу/ музици док су гледали снимке плесног дела. Резултати су показали да се активност мозга плесача разликовала од рада музичара и контролне групе током изненадних промена у музици.

- Мозак плесача реаговао је далеко брже на те промене - навела је Поиконенова. - Плесачи су такође показали јачу синхронизацију на ниској тета фреквенцији, која је повезана са емоцијама и меморијским процесима одговорним за интерперсоналне интеракције и самопоштовање. Ти резултати су само потврдили да плесни покрет може да помогне у експресивним терапијама у случају Паркинсонове болести, деменције, аутизма, јаких болова и промене расположења.

Питер Ловат, бивши професионални плесач који се бави психологијом плеса, доказао је бројним студијама његов утицај на виталност.

- Плес успоставља баланс и одржава равнотежу организма - тврди Ловат. - Уочено је и да побољшава моторичке способности, умањује ниво стреса и анксиозности који могу да доведу до озбиљних болести.

Истраживања показују да се плес налази на врху листе физичких активности које имају ефекат успоравања и спречавања пропадања менталних и физичких способности уобичајених за старење. Због тога су плесне дворане све више испуњене припадницима старије доби, а стручњаци потврђују да човек, уколико је покретан, може да плеше до краја живота. Јер, штетних последица нема.

Плес је у последње време и све чешћи први избор популације у најбољим годинама, која свакодневно трчи трку са обавезама, бригама и стресом. Да би олакшали свакодневицу и сачували физичко и ментално здравље многи спас проналазе у плесу.

Новости
фото:интернет