Прича: Зашто је Суперкласико највећа утакмица на свијету?

Предстојећи први меч финала јужноамеричког Купа Либертадорес између Боке Јуниорс и Ривер Плате изазвао је огромне интересовање навијача, али и медија широм света. У предвечерје утакмице која ће се играти на стадиону Бомбоњера, угледни специјализовани енглески часопис “4-4-2” (Фоур Фоур Тwо) покушао је да објасни зашто је овај дуел највећа утакмица на свету.

Фудбал 10.11.2018 | 13:45 Ривалство између Боке Јуниорс и Ривер Плате није само нешто што је настало на основу класних разлика и неке врсте снобовштине. У свету фудбала постоји много таквих примера, судара народа, може се рећи и пролетаријата, и буржоазије, али ово је вероватно најбољи.

Занимљиво, оба клуба су са докова Буенос Ајреса. Ривер Плата је основана 1901. године у, замислите, радничком крају Ла Бока. А највећи ривал основан је четири године касније у комшилуку. Ту причу већ сви добро знају – италијански имигранти који су боје клуба одабрали на основу шведске заставе на првом броду који су угледали док је улазио у луку аргентинске престонице.

Први дерби одиграли су 1908. године, а онда се 20-тих прошлог века Ривер преселио у северно предграђе Нуњез. Аргентински фудбал се професионализовао 1931. године, а врло брзо је Ривер почео да се разбацује новцем и купио је Карлоса Пеуселу за 10.000 долара, а касније и нападача Бернабеа Фереиру за 35.000 америчких новчаница, што је била свота због које су тадашњи љубитељи фудбала остали забезекнути. И због таквог понашања су добили надимак Милионери. Остао им је до дан данас, а класне разлике навијача два клуба дефинисиле су ово градско ривалство. И даље је уврежено мишљење међу навијачима да је Бока сиромашна и клуб који мора стално да се носи са проблемима, док је Ривер буржоаска екипа.

Наравно, обе групе навијача су лако прихватиле такву поделу, са ентузијазмом који се можда виђа код основаца. Бокини навијачи називају Риверове кокошкама (Галлинас) због тога што их сматрају кукавицама. А све то сеже до 1966. године када је Ривер прокоцкао два гола предности против Пењарола у финалу Купа Либертадорес.

А присталице Ривера навијаче Боке зову прасићима (цханцхитос) или још горе бостерос (сакупљачима фекалија, да будемо колико-толико пристојни). И играчи и навијачи су навикнути на вређања. Једном је легендарни везиста Боке Хуан Роман Рикелме рекао:

“Када се пробудим, не могу да обучем ништа црвено или бело, јер су то боје Ривера. А више пута је пристао да се фотографише држећи транспарент на којем је писало Бостерос.

Карлос Тевез се у Боку вратио 2015. године једном је гол у Суперкласику прославио имитирајући кокошије трчање. Добио је и црвени картон јер је тако започео општу кавгу на терену. А слично је прошао и фудбалер Ривера Матијас Алмеида који је 2011. године пољубио грб свог клуба тачно испред навијача Боке.

Овакво ривалство, наравно, не би било тако велико и занимљиво да нема провокација и разних смицалица међу навијачима два клуба. Присталице Боке су 2001. Године штампали постере са сликом Бунеос Ајреса и списком концерата који су одржани у то време на стадиону Ел Монументал на којем игра Ривер, уз опаску да навијачи Милионера само слушају музику, док се Бока бави фудбалом и осваја трофеје. А онда је стигао и одговор навијача Ривера у виду идеје коју су на неки начин украли од легендарног британског бенда Пинк Флојд - надували су гигантски балон у облику свиње у обукли га, наравно, у дрес Боке Јуниорс.

Ово су још и релативно симпатични и бенигни примери. Али, постојале су и ситуације у којима су навијачи прешли границу. Тако је недавно комшијска свађа у Буенос Ајресу завршена тако што је један човек другом запалио кућу.

Ел Монументал је легендарни стари стадион, на којем је одиграно девет мечева Светског првенства 1978. године, укључујући и финале. А Бокина Бомбоњера је другачија, направљена у облику латиничног слова Д, са плаво-жутим трибинама које се буквално гибају док навијачи скачу и певају. А то тамо раде сви од унука до бака и деда. Оба стадиона угостила су током преходних деценија малтене све аргентинске и велики број светских асова.

Али, није све у новцу. Док је Ривер трошио новац, Бока је одговарала титулама првака. Толико да је у овом тренутку разлика само три у корист Ривера – 36:33. Први следећи ривал, Расинг, има 17. Има, међутим, и Бока адут у причи о трофејима, јер је чак шест пута била првак Јужне Америка, а Ривер “само” три. Када је у питању скор у међусобним дуелима, Бока има предност, додуше, помогла им је и чињеница да је Ривер 2011. Године испао у другу лигу, али се и одмах вратио у елиту.

Све то је утицало на ривалитет два клуба. А, рецимо, енглески новинари који су имали прилику да гледају и дуеле шкотских љутих ривала Селтика и Ренџерса, кажу да Олд Фирм дерби у односу на Суперкласико изгледа као “игра основаца у школском дворишту”.

Или како је рекао Мартин Мазур из аргентинског магазина Ел Графико:

“Пре 100 година радило се о судару радничке класе и аристократије. А данас је у основи свега мржња. О атмосфери на мечу сведочи и податак да је 2.000 полицајаца ангажовано за Суперкласико. А на терену туче, црвени картони, углавном два по утакмици и контроверзе су фоклкор који прати тај меч. Али, Суперкласико, поготово на Бомбоњери представља искуство које памтиш целог живота. На трибинама је све дозвољено, од кокошијег перја до летећих свиња”.

Ништа мање, ништа више…



Извор: моззартспорт