Зашто Сансима тако тешко иде?

Има ли спаса за тим из Аризоне?

Кошарка 09.11.2018 | 16:45 Финикс Санси су досад показали две верзије. Једну која је виђена у седам од једанаест одиграних утакмица, укључујући и последње поразе од Бруклина и делом против Бостона. Тим који се нема довољно жеље да се бори, делује изгубљено на паркету и нема идеју како да спроведе план у дело. Онда је ту и друга верзија, виђена у преостала четири наступа. Санси који се такмиче, с много енергије и изгледају као целина.

Ту се негде уклапа и екипа од синоћ – која је против Бостона водила и 22 поена разлике и имала чак 17 кошева више у последњих шест и по минута утакмице. Али, на крају је екипа окренула тамну страну медаље и предала се под ударом Кајрија Ирвинга, Маркуса Мориса и друштва.

Пре великог уздизања у завршници утакмице и каснијег преокрета, Бостон је изгледао јако лоше. Промашио сијасет отворених шутева и деловао незаинтересовано на моменте. И поред тога, Санси су дозволили противнику да се врати и однесе победу. Зашто?

Шта се то дешава са Финиксом? Где је проблем талентованог тима са озбиљним стрелцем у лику Девина Букера и највећом центарском надом данашњице са Деандреом Ејтоном. Да ли је проблем у недостатку самопоуздања, жеље или немогућности да се испуне задаци? Истина је можда негде између...

„Момци морају да комуницирају боље. Да рачунају једни на друге. Да буду један за другог ту, без обзира на све“, сматра Игор Кокошков.

Српски стручњак верује да је проблем комуникације тешко решив у тиму с много почетника, недовољно искусних играча, тек неколико ветерана и новим тренером.

„Иде ка томе да буде боље“, сматра Џош Џексон, а потом је одговорио и на питање – да ли између играча и тренера има довољно поверења?

„Дефинитивно није на потребном нивоу. Тек је почетак сезоне. Сви смо нови овде, и тренер је. Ја сам нов. Тек ми је друга година у НБА“.

Екипа верује да би утицај ветерана попут Тревора Аризе могао да буде кључан у стварању добрих веза.

„Понекад схватим да у неким акцијама брзам превише, да будем много узбуђен због игре. Покушавам да одиграм нешто што није карактеристично за мене. Због тога желим да сведем своју игру на више једноставних решења и успорим себе мало. Понекад су ми ноге и руке брже од памети“, признајеЏексон.

Санси још покушавају да разумеју једни друге, да играју као тим. Највећи проблем је комуникација на паркету, што се видело и код акције када је Бостон стигао до изједначења. Букер и Кенан су из солидне одбране и ротације кренули на Ирвинга и оставили Мориса самог, што је убрзо сурово кажњено.

„Чини ми се као да некада момци не желе да причају. Нисмо још довољно упознали личност оног до себе, зато сада морамо да радимо на тим стварима“.

Руки Деандре Ејтон верује да овај тим има снагу да победи било кога.

„Искрено, поносан сам. Нисам тужан због пораза, нити ћу да кукам и сажаљевам тим. Мислим да смо били врло добри. Ако будемо играли на исти начин као што смо играли у већем делу меча против Бостона, можемо да добијемо сваког. Да први задамо ударац и онда наставимо да ударамо. Не смемо да одустанемо, да спустимо гард и дозволимо да нам противник узврати. Морамо да направимо тај велики корак напред“, каже Ејтон.

А, шта мисли Игор Кокошков о завршници утакмице с Бостоном?

„Покривање нам је било лоше код већине реакција у одбрани. Лоше смо ротирали. Морали смо да правимо фаул (у акцији када је Морис донео изједначење). Верујем да смо били и мало уморни. Уз то, престали смо да трчимо у нападу, нисмо се довољно кретали“.

Наводно, у Сансима се ни не размишља о неким озбиљним резовима и екипа има пуну подршку управе. Без дилеме, овај тим има велики потенцијал и лепу будућност. Само да остане на окупу. 

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс