Најбоље земље за школовање

Британски лист специјализован за високо образовање "Тимес Хигхер Едуцатион" сваке године објављује ранг-листу свјетских универзитета, на којој је више од 1. 250 најбољих универзитета на свијету.

Босна и Херцеговина 09.11.2018 | 12:14 А чешки лингвиста, математичар, картограф и музичар Јакуб Маријан (Мариан) на свом блогу, на којем објављује едукативне географске карте с различитим подацима, објавио је и карту Европе с бројем врхунских универзитета у свакој земљи.

За критеријум је узео улазак у првих 500 на посљедњој ранг-листи "Тимес Хигхер Едуцатиона". А на њој, како се лијепо може видјети, БиХ спада међу земље које немају ниједан универзитет међу најбољима.

Једино Мађарска, Чешка и Естонија имају по један врхунски универзитет у источној Европи.

Додуше, осим БиХ, у ту неславну категорију спада готово цијела источна Европа: све земље бивше Југославије, Албанија, Бугарска, Румунија, Пољска, Украјина, Молдавија, Бјелорусија, Литванија и Латвија.

Ипак, чак и Естонија, земља с мање од милион и по становника, има један универзитет међу 500 најбољих на свијету, по овој статистици. Мађарска и Чешка такође имају по један врхунски универзитет. С друге стране, земље западне Европе стоје неупоредиво боље.

Њемачка има 44 врхунска универзитета, Велика Британија 58, Француска 21, Италија 33, а релативно малене западноевропске земље такође не стоје лоше: Ирска има 7 врхунских универзитета, Данска и Аустрија по 6, Шведска 11, а Швајцарска 9.

А како је Мариан објаснио у свом чланку, "Тимес Хигхер Едуцатион" универзитете вреднује према сљедећим критеријумима: подучавање (окружење за учење), истраживање (количина, приходи, репутација), цитати (утицај истраживања), међународна перспектива (међународни студенти, особље и сарадња) и индустријски приходи (трансфер знања).

С обзиром на број становника, најбоље стоје скандинавске земље.

Али будући да ова статистика не узима у обзир број становника и студената у некој земљи, а логично је очекивати да ће већа земља имати више универзитета, Маријан је израдио још једну карту. На овој је израчунао број студената на универзитетима која спадају међу 500 најбољих на свијету на хиљаду становника неке земље.

Очекивано, с обзиром на то да немамо ниједан врхунски универзитет, ни по овој статистици не стојимо ништа боље. С друге стране, скандинавске земље, Ирска и Белгија стоје далеко најбоље: Данска има 22,2 студента врхунских универзитета на хиљаду становника, Шведска има 18,3, Ирска 18,9, Финска 17,1, Норвешка 16,2, а Белгија 16,4.

Амерички универзитети доминирају пописом најбоље рангираних универзитета те су најзаступљенији унутар првих сто високо образовних институција. Британски универзитети Оксфорд и Кембриџ налазе се на прва два мјеста. Амерички универзитети доминирају пописом најбоље рангираних универзитета те су најзаступљенији унутар првих стотину високо образовних институција.

Тако се на трећем мјесту љествице налази амерички универзитет Стенфорд, на четвртом Масацхусеттс Институте оф Тецхнологy (МИТ), а на петом Цалифорниа Институте оф Тецхнологy.

Јапан је друга најзаступљенија држава на ранг-листи након САД-а са својих 103 универзитета која су доспјела на попис.

Што се Европе тиче, међу првих 100 мјеста осам их је из Њемачке, од којих је Универзитет Лудвиг Максимилијан у Минхену заузео 32. мјесто на листи. Два француска универзитета, Парис Сциенцес ет Леттрес (ПСЛ) и Сорбона, и један белгијски, КУ Леувен, нашли су се унутар првих сто на ранг-листи најбољих свјетских универзитета.

(Агенције)