Дан када је Динамо Загреб дочекао прољеће у Европи...

Данас има прилику да против Спартака из Трнаве после чак 49 година поново презими на континенталној сцени!

Фудбал 08.11.2018 | 16:45 Куцнуо је час да Динамо запечати пролеће у Европи. Постоји теоретска шанса да шампион Хрватске то "митско" презимљавање дочека у следећем колу против Фенербахчеа или последњем против Андерлехта, али реалност је да ће Модри против знатно скромнијег Спартака из Трнаве успети да освоје (бар) један бод и прекине агонију која траје 49 година!

Чета Ненада Бјелице је покорила Трнаву пре две недеље (2:1) што је био кључ, будући да је са девет бодова готово немогуће испасти. Динамо је доказао да је квалитетнији и у то нема сумње. Доминирали су током целог меча, могли да да постигну још неколико погодака. Нанизао је Динамо чак седам победа у свим такмичењима, а ове сезоне још није поражен. 

У односу на утакмицу у Трнави, у саставу ће се бити само једна промена. Емил Дилавер и Марин Леовац и даље нису спремни да помогну саиграчи. Ипак, суспензију је одрадио Теофил-Катерин који ће се наћи на штоперској позицији, где ће стајати уместо Марија Лешковића. И гости ће направити само једну измену у стартних 11, али и даље неће бити њихове највеће звезде Марека Бакоша, што је битно за Динамо.

Спартак у Загреб долази ослабљен за неиграње битног плејмејкера Ерика Грендела, који је означен као један од њихових кључних играча у последње време, што је и потврдио са два гола у лиги у протекле три недеље. 

Портал Германијак присетио се ноћи када је Динамо последњи пут презмио на континенталној сцени...

"Среда, 26. новембар 1969. година. На Максимиру је те хладне магловите вечери гостовао Марсељ, француски великан који је сезону раније завршио као седми у француском првенству, али се у Купа победника купова домогао као, јелте, освајач националног купа у којем је савладао Бордо са 2:0. Динамо је, са друге стране, претходно првенство окончао као други, са три боде мање од Црвене звезде, а у финалу Купа маршала Тита био је бољи од Хајдука. У првој утакмици није било победника. Регуларни део завршен је резултатом 2:2, а потом су у продужецима обе екипе постигле по гол. Како тада није било пенала, играла се нова утакмица у којој је Динамо почистио Бијеле са 3:0. Погађали су Руди Белин, Славен Замбата и Драго Вабец. Оба меча играна су на неутралном терену у Београду.

Данашњи "митови" како је загребачка публика тада волела фудбал и како је Динамо Загребу нешто значио падају у воду када проверимо званичан број навијача на тој утакмици. Иако је Динамо две године раније освојио Куп велесајамских градова, иако је Динамо тада био једна од најјачих светских екипа, на Максимиру је између осталог два месеца раније одиграо 1:1 са Пелеовим Сантосом, иако је Динамо у сезону 1969/1970 ушао фантастично, савладао је Хајдук са 3:1, Партизан са 2:0, те је уз Жељезничар био на самом врху југославенског првенства, иако је ДИнамо у првом колу Купа победника купова разбио Слован из Братиславе, који је годину дана раније освојио то такмичење савладавши у финалу Барселону са 3:2, а у реваншу другог кола ушао са активним резултатом из Марсеља (1:1), према званичним подацима на Максимиру је било само 2.241 гледалац.

Играло се на разрованом терену, над Максимиром се спустила магла, а Динамо је у првом делу опседао гол Жан-Пола Ескалеа. Ипак, Французи су на одмор отишли са "нулом" и надом да у наставку могу доћи до пролаза. На корак до презимљавања Динамо је стигао у 52. минуту. Вабец сјајном лоптом проналази Новака који (напокон) поентира за заслужено вођство. Нада Марсеља за пролаз даље трајала је све до 90. минута када исти тандем Вебец - Новак запечаћује судбину Француза и гура Модре у последње презимљавање. Тада нико није помишљао да ће се на следеће чекати 49. година...

Занимљиво, у једном тренутку утакмице, при резултату 1:0 за Динамо, док је Марсељ притиснуо Динамо у свој шеснаестерац, долетела је једна сигнална ракета (17.35) пред Фахрију Баутбеговића и пореметила напад гостујућег састава. 



Колико је јака Динамова екипа тада била доказује састав са те утакмице: Фахрија Даутбеговић, Младен Рамљак, Бранко Грачанин, Рудолф Цвек, Рудолф Белин, Краснодар Рора, Денијал Пирић, Маријан Новак, Јосип Гуцмиртл, Филип Блашковић и Драго Вабец, док је тим водио Ивица Хорват.

У том саставу играло је осам од 11 играча који су две године раније освојили Куп велесајамских градова. Уместо Златка Шкорића на голу је стајао Даутбеговић, а у нападу су, уместо Славена Замбате и Маријана Черчека заиграли јунаци двобоја против Марсеља Новак и Вабец.

Главна звезда Марсеља у тој утакмици био је Жан Ђоркаеф, француски репрезентативац и отац славнијег Јурија, освајача светског и европског злата са Триколорима.

Састав Марсеља на тој утакмици био је: Жан-Пол Ескале, Жуле Звунка, Жан-Пјер Лопез, Жан-Луис Ходул, Жан Ђоркаеф, Жаки Нови, Ролан Мершел, Јеан Пиерре Деструмелле, Жозеф Бонел, Шарли Лоубе, Жозеф Јегба Маја. Марио Затели био је тренер.

Динамо је на пролеће резултатски пао. Серијом лоших резултата у првенству је завршио на шестом месту, са осам бодова мање од новог-стартог шампиона Црвене Звезде, а у четвртфиналу Купа победника купова изгубио је од Шалкеа, на Макисмиру са 1:3, а у Гелзенкирхену 0:1.

Иако ће Динаму данас за презимљавање бити потребно одиграти чак 10 европских утакмица (шест у квалификацијама за Лигу шампиона и четири у групи Лиге Европе), тада му је требало само четири. Међутим, Динамо је за презимљавање тада морао да избаци актуелног освајача такмичења (Слован из Братиславе, очито је Модре судбина поновно спојила са Словацима) и француског великана Марсељ.

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс