Прича: Небо је почело често да се отвара!

Још једно сведочанство ере Владана Милојевића. . .

Фудбал 09.11.2018 | 23:00 Када год помислите да је све речено о овој генерацији играча Црвене звезде – они вас демантују. Када месецима апострофирате тактичке радове Владана Милојевића и перфекционизам дефанзиве – они пронађу нешто ново.

Некада славе на чисту емоцију и борбу, као у оној вечери у Салцбургу. А некада у гро кадар истакну појединца као што је то био Милан Павков против Ливерпула. Само једна ствар прати константно еру Владана Милојевића на клупи Црвене звезде. Од када је педантни стручњак становник Љутице Богдана небо изнад Маракане почело је често да се отвара.

НИКО НИЈЕ ДАО ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ГОЛА НА МАРАКАНИ, ЈЕДИНИ ПОРАЗ СА ИГРАЧЕМ МАЊЕ

Десио се Краснодар. Десио се Келн. Десио се Салцбург, и на послетку десио се Ливерпул. Или би то овако изгледало кроз говор бројки: под вођством Владана Милојевића Црвена звезда је била домаћин на 14 европских мечева. Изгубила је само један, онај против Арсенала када је имала играча мање. И никада уМилојевићевој ери није примила више од једног гола на највећем српском стадиону. Укупно је као тренер Црвене звезде водио 43 утакмице на Рајку Митићу. Има 35 победа, седам ремија и поменути пораз. Уз импресивну гол разлику 103:17. Без примљеног гола Звезда је одрадила 26 мечева.

Сво то понављање избацује случајност или срећу као факторе који су утицали да Звезда поново гради мит о Неосвојивој Тврђави. Ливерпул, који је на Енфилду играчки размонтирао Црвену звезду, није шутнуо у оквир гола до 60. минута утакмице четвртог кола Лиге шампиона. Имао је само један зицер, онај који промашио Стариџ у уводној фази утакмице....Иницијатива у финишу и покушаји Салаха били су плод прескакања игре, тренуци у којима се Ливерпул није држао плана.

ПРИПРЕМА ЗА ЛИВЕРПУЛ И НИСКИ ЦЕНТАРШУТЕВИ

У јавности су испливали снимци славља у Звезиној свлачионици после тријумфа над Ливерпулом. Милојевић је честитао сваком појединцу и потом отишао у своју канцеларију и сео за лап топ.

То нешто говори. Не постоји бољи начин да опипате снагу ривала, него да осетите шта и колико може на терену. Фудбалери Црвене звезде су на тежи начин видели колико је мало потребно Ливерпулу и ПСЖ-у да вас исеку на фронцле. Не сумњамо да је и тада стручни штаб црвено-белих одрадио ваљан скаутинг, али... Изгледа да је болна иницијација на Лигу шампиона била потребна и Црвену звезду и Владану Милојевићу како би се што пре трансформисли у бандите из прошлогодишњег циклуса.

„Ми смо на тим утакмицама били на минимуму минимума. За мене су утакмице у Ливерпулу и Паризу и данас необјашњиве. Знајте да сам ја упознат најбоље колико они заправо могу. Нису се лако носили са окружењем“, поручио је после меча са Ливерпулом Владан Милојевић.

Интернет је пун статистичких података која одсликва сјајну партију Црвене звезде и Милана Павкова. Међутим, Владан Милојевић је скинуо још један велики скалп захваљући много пута апострофираној атмосфери и перфектној припреми утакмице. Откривали су то детаљи који су упадали у очи стручнијим посматрачима на стадиону Црвене звезде. Код сваког покушаја центашута играча Ливерпула играчи српског шампиона су се спуштали доле, знали су да Ливерпул најчешће долази до гола после ниских набачених лопти...

Не знамо шта је и како Владан Милојевић урадио, али смо видели да су само у неколико наврата Мо Салах и Мане кренули лицем ка голу Милана Борјана. Када натерате Јиргена Клопа да поменутим адутима замени стране и изротира их, то значи да сте успели. Та тактичко савршенство без мане донело је Црвеној звезди голове Милана Павкова. На крају и велику победу.

Није занемарљив још један субјективан утисак. Можда су играчи Звезде били на минимума минимума на гостовањима Паризу и Ливерпулу, али на том нивоу је био и Владан Милојевић. После емотивног пражњења у Салцбургу проблеми у игри Црвене звезде су почели да множе. Или прецизније речено: Звезда је бежала од игре. Могуће је да Милојевић желео да испоштује скупо плаћена појачања и место стартера им додели као бонус. Грешио је, али је зато против Ливерпула извео тим са играчима који могу најбоље да се наслоне на врелину Маракане. Ма, колико  карактерно били различити.

На делу терена где је желео борбу Владан Милојевић је то добио са Срнићем. Када је његова филозофија почела да тоне као да се налази у живом блату, Милојевић је реактивирао прошлогодишњег адута. Јунак многобројних европских утакмица из прошле сезоне није улазио у месо Арнолду. Улазио му је у очи, и истовремено стизао да помогне Родићу у заустављању Мо Салаха.

Тамо где је желео мир и стабилност, Владан Милојевић је послао Душана Јованчића. Још један играч који је променио физиономију тима лакоћом покрета. Понашао се као да у дресу Јагњила игра дерби српске лиге у, примера ради, Кнежевцу.

И на послетку Владан Милојевић је одлучио да побегне од експреминета са Беном у централи. Играо је са „дугом деветом“ која је на послетку убила Ливерпул. И отворила небо над Мараканом.

Извор: моззартспорт

Фото Стар Спорт