Прича: Партизан за сезону 2019/2020 - како и с ким?!

Много питања у Хумској, чекају се решења. . .

Фудбал 04.11.2018 | 23:00 Из Европе се испало, повратак на шампионско место у овом тренутку не изгледа тако реалан, само што се нико у Хумској 1 то не усуђује да каже, остаје одбрана купа као једини реално достижан циљ, а пошто је јасно да тек започета сезона не може да добије обрисе успешне, људи у Партизану налазе се пред изазовом како дочекати следећу. Уз неколико питања која сами морају да реше, ако желе да поново постану конкурентни у борби за важнији пехар, јер овај који им је тренутно у власништву нема тежину да би покрио пропусте пре свега спортског сектора.

У ситуацији кад се заостаје чак 13 бодова за Црвеном звездом, одговорност мора бити на људима који су бирали, доводили и тренирали играче. Последично, и на самим фудбалерима, директним произвођачима резултата. Да су бољи не би стајао знак питања иза тога како су одрађени претходни прелазни рокови, али пошто су резултати у несразмери са традицијом и постулатима клуба, логично је запитати се да ли спортски директор и даље ужива поверење остакта управе. Поготово што је у Партизану резултатски успех у великом броју случајева у прошлости покретао или прикривао стање у остатку клуба. Тако 2003. није било важно да ли су Жарко Зечевићили Ненад Бјековић били функционери кад се ушло у Лигу шампиона, нити, ево свежијег примера, нико није марио како се зову председник или генерални директор у сезони кад је освојена дупла круна (2016/2017). Показало се да успех не мора да зависи од новца који челници доставе спортском директору, јер суЛеонардо, Евертон, Тавамба, Ђурђевић, Стојковић долазили или без обештећења или уз скромна улагања, а донели и спортску и економску корист, док су у ситуацијама кад је новца било повучени, испоставило се, не баш похвални потези у виду потписа Сејдубе Суме, Николе Ђурђића, Огњена Ожеговића...

Зато Партизан мора да се изјасни наставља ли Ивица Илиев диркеторски посао. Ако је одговор потврдан, онда му је то шанса да у јануару исправи грешке и направи тим који ће се током пролећа спремати за још један излазак у Европу, касније борбу за шампионску круну. Уз напомену да има оних који подсећају да сеИлиев удаљио од сарадника с почетка мандата, скаута у лику Горана Арнаута (сада на позицији заменика директора омладинске школе) и Дамира Чакара (некадашњи бомбардер тренутно је у Црној Гори). Случајно или не, откако њих двојица нису задужени за проналазак играча, или откако је Иван Томић још лета 2016. напустио клуб, али је био укључен у селекцију кадра, сваки наредни прелазни рок је био упитан. Можда је решење да се баш Илиев врати коренима и уз асистенцију неког од поменуте тројке - зашто не и свих заједно, иако то делује на први поглед неизводљиво – поново покуша да оформи екипу способну да побеђује у низу.

За случај да клуб више нема поверења у спортског директора, логилчно је потражити новог. Омогућити му да већ од зиме почне да ради на концепту „сезона 2019/2020“, чији би крајњи циљ требало да буде повратак титуле у Хумску. Она ем подиже цену играчима, ем омогућава лакши пролаз у европским квалификацијама, ем доноси задовољство навијачима, па би сви апсекти, од спортског, преко финансијског, до емотивног, били подмирени. Само, постоји ли на тржишту и(ли) међу некадашњим асовима човек који би гарантовао да ће квалитетније радити од актуелног фунционера? И, има ли, неко довољно не само знања, него и храбрости да се у условима српског фудбала лати посла у Партизану?

Даље, уколико се неуспелом покаже идеја „Илиев остаје“ мора се поставити одговорност остатка управе. Разуме се, због кадровске политике. Дотад, челници клуба би требало да покажу ширину и, ако су већ трпелиМирослава Ђукића, омогућили му комоцију у ситуацији кад је свима било јасно да даље не може, онда је поштено дати и Зорану Мирковићу шансу да тек после зиме покаже шта зна. Бата је преузео екипу кад је било минус пет, сад је 13 корака заостатка, што јесте и његова кривица, међутим, као што су Ивану Томићу,Марку Николићу и Ђукићу испуњаване жеље, тако би и некадашњем репрезентативном штоперу требало омогућити да у сарадњи са спортским директором (когод био) изабере играче по својој вољи. Да прошири људство (приметио да га нема довољно), за почетак у нападу, јер после одлазака Леандреа Тавамбе, не указивања шансе Ђорђу Јовановићу, последично томе и продаје младог шпица, те пуштања Ожеговића на позајмицу, нема ко да постигне гол кад Рикарду Гомешу не иде. Нити има ко да уђе с клупе да погоди. Те онда, један добар офанзивни везни за поменуту сезону 2019/2020, па леви бек бољи од постојећих...

Ако профункционише, испоставиће се да је спортски сектор генератор целог клуба и имаће чему Гробари да се надају наредног лета. У супротном, наставили се мучење, за очекивати је, природно, пословно и морално, да рачуне положе и људи који воде клуб. Не само тим.

Извор: моззартспорт