Priča: Partizan za sezonu 2019/2020 - kako i s kim?!

Mnogo pitanja u Humskoj, čekaju se rešenja. . .

Fudbal 04.11.2018 | 23:00 Iz Evrope se ispalo, povratak na šampionsko mesto u ovom trenutku ne izgleda tako realan, samo što se niko u Humskoj 1 to ne usuđuje da kaže, ostaje odbrana kupa kao jedini realno dostižan cilj, a pošto je jasno da tek započeta sezona ne može da dobije obrise uspešne, ljudi u Partizanu nalaze se pred izazovom kako dočekati sledeću. Uz nekoliko pitanja koja sami moraju da reše, ako žele da ponovo postanu konkurentni u borbi za važniji pehar, jer ovaj koji im je trenutno u vlasništvu nema težinu da bi pokrio propuste pre svega sportskog sektora.

U situaciji kad se zaostaje čak 13 bodova za Crvenom zvezdom, odgovornost mora biti na ljudima koji su birali, dovodili i trenirali igrače. Posledično, i na samim fudbalerima, direktnim proizvođačima rezultata. Da su bolji ne bi stajao znak pitanja iza toga kako su odrađeni prethodni prelazni rokovi, ali pošto su rezultati u nesrazmeri sa tradicijom i postulatima kluba, logično je zapitati se da li sportski direktor i dalje uživa poverenje ostakta uprave. Pogotovo što je u Partizanu rezultatski uspeh u velikom broju slučajeva u prošlosti pokretao ili prikrivao stanje u ostatku kluba. Tako 2003. nije bilo važno da li su Žarko Zečevićili Nenad Bjeković bili funkcioneri kad se ušlo u Ligu šampiona, niti, evo svežijeg primera, niko nije mario kako se zovu predsednik ili generalni direktor u sezoni kad je osvojena dupla kruna (2016/2017). Pokazalo se da uspeh ne mora da zavisi od novca koji čelnici dostave sportskom direktoru, jer suLeonardo, Everton, Tavamba, Đurđević, Stojković dolazili ili bez obeštećenja ili uz skromna ulaganja, a doneli i sportsku i ekonomsku korist, dok su u situacijama kad je novca bilo povučeni, ispostavilo se, ne baš pohvalni potezi u vidu potpisa Sejdube Sume, Nikole Đurđića, Ognjena Ožegovića...

Zato Partizan mora da se izjasni nastavlja li Ivica Iliev dirketorski posao. Ako je odgovor potvrdan, onda mu je to šansa da u januaru ispravi greške i napravi tim koji će se tokom proleća spremati za još jedan izlazak u Evropu, kasnije borbu za šampionsku krunu. Uz napomenu da ima onih koji podsećaju da seIliev udaljio od saradnika s početka mandata, skauta u liku Gorana Arnauta (sada na poziciji zamenika direktora omladinske škole) i Damira Čakara (nekadašnji bombarder trenutno je u Crnoj Gori). Slučajno ili ne, otkako njih dvojica nisu zaduženi za pronalazak igrača, ili otkako je Ivan Tomić još leta 2016. napustio klub, ali je bio uključen u selekciju kadra, svaki naredni prelazni rok je bio upitan. Možda je rešenje da se baš Iliev vrati korenima i uz asistenciju nekog od pomenute trojke - zašto ne i svih zajedno, iako to deluje na prvi pogled neizvodljivo – ponovo pokuša da oformi ekipu sposobnu da pobeđuje u nizu.

Za slučaj da klub više nema poverenja u sportskog direktora, logilčno je potražiti novog. Omogućiti mu da već od zime počne da radi na konceptu „sezona 2019/2020“, čiji bi krajnji cilj trebalo da bude povratak titule u Humsku. Ona em podiže cenu igračima, em omogućava lakši prolaz u evropskim kvalifikacijama, em donosi zadovoljstvo navijačima, pa bi svi apsekti, od sportskog, preko finansijskog, do emotivnog, bili podmireni. Samo, postoji li na tržištu i(li) među nekadašnjim asovima čovek koji bi garantovao da će kvalitetnije raditi od aktuelnog funcionera? I, ima li, neko dovoljno ne samo znanja, nego i hrabrosti da se u uslovima srpskog fudbala lati posla u Partizanu?

Dalje, ukoliko se neuspelom pokaže ideja „Iliev ostaje“ mora se postaviti odgovornost ostatka uprave. Razume se, zbog kadrovske politike. Dotad, čelnici kluba bi trebalo da pokažu širinu i, ako su već trpeliMiroslava Đukića, omogućili mu komociju u situaciji kad je svima bilo jasno da dalje ne može, onda je pošteno dati i Zoranu Mirkoviću šansu da tek posle zime pokaže šta zna. Bata je preuzeo ekipu kad je bilo minus pet, sad je 13 koraka zaostatka, što jeste i njegova krivica, međutim, kao što su Ivanu Tomiću,Marku Nikoliću i Đukiću ispunjavane želje, tako bi i nekadašnjem reprezentativnom štoperu trebalo omogućiti da u saradnji sa sportskim direktorom (kogod bio) izabere igrače po svojoj volji. Da proširi ljudstvo (primetio da ga nema dovoljno), za početak u napadu, jer posle odlazaka Leandrea Tavambe, ne ukazivanja šanse Đorđu Jovanoviću, posledično tome i prodaje mladog špica, te puštanja Ožegovića na pozajmicu, nema ko da postigne gol kad Rikardu Gomešu ne ide. Niti ima ko da uđe s klupe da pogodi. Te onda, jedan dobar ofanzivni vezni za pomenutu sezonu 2019/2020, pa levi bek bolji od postojećih...

Ako profunkcioniše, ispostaviće se da je sportski sektor generator celog kluba i imaće čemu Grobari da se nadaju narednog leta. U suprotnom, nastavili se mučenje, za očekivati je, prirodno, poslovno i moralno, da račune polože i ljudi koji vode klub. Ne samo tim.

Izvor: mozzartsport