Гдје електронски отпад склонити?

Према подацима најновијег истраживања програма за околину Уједињених нација, количина електронског отпада сваке године расте за 40 милиона тона и тим представља један од најгорих облика загађивања планете Земље.

Република Српска 02.11.2018 | 11:32 Иако Закону о управљању отпадом постоји, акт који детаљано прописује мјере забране и ограничења коришћтења електричне и електронске опреме која садржи опасне материје, те начин и поступак управљања овим отпадом, тек је у изради.

“Оно што није прецизно дефинисано јесте да је требало након усвајања Закона о управљању отпадом и категоризацији, да се донесе један правилник који би дефинисао начине и методе транспорта, привременог складиштења и даље поступање са тим отпадом. Тај правилник није донијет од стране министарства, али очекује се да ће у наредном преиоду доношењем тог Правилника, неке ствари бити јасније, рекао је Драгиша Марјановић директор “Еко - депа” Бијељина.

Ако узмемо у обзир да је одлагање овог опасног отпада у Српској тек у зачећу, грађани готово да ни не знају како поступити са њим, поставља се питање, како се компаније, институције и министарства рјешавају старих рачунара, телефона и осталог отпада опасног по околину? Док чекамо званичан правилник од министарства, сналазимо се како знамо и умијемо.

“Формирао сам магацин у који смјештам и прикупљам електронски отпад, а када се прикупи одређена количина, долазе људи из Брчког, одвозе отпад, како сам чуо у Мостар, касније иде за Словенију, па за Кину”, рекао је Горан Стевановић сервисер електронске опреме у Бијељини, који се више година бори с питањем одлагања отпада.

Постојала депонија за електронски отпад или не, сва правна и физичка лица на подручју града Бијељина обавезна су да га уредно одложе два пута годишње(април и октобар), а овлашћене фирме АД “Комуналац” Бијељина и “Дуле трго-транс” одвезу на регионалну Еко депонију.

Иако су институције, због велике количине старе опреме, одговорније, те отпад предају сервисима, несавјесни и неупућени грађани већину овог опасног отпада бацају у ријеке, шуме, те на дивље депоније. Новчане казне нису мале.

“Када су у питању правна лица ,казне су од 2.000 до 5.000 КМ ако одлажу комунални отпад тамо гдје није предвиђено, односно ван локација предвиђених за одлагање и ван посуда за одлагање. За овлаштено правно лице од 500 до 900 КМ, за предузетнике од 600 до 1.000 КМ и за физичка лица од 400 до 800 КМ, рекао је Ратомир Драганић начелник одјељења Комуналне полције Бијељина.

Да ли се електронски отпад рециклира, званично НЕ, али колико смо успјели да сазнамо крајњи рециклант отпада Српске је Кина. Како и куда, још није познато. До тада све је на нашој савјести да сачувамо планету и одговорно га одлажемо или претрпимо комуналне казне, која зна добро да удари по џепу. За то вријеме џепови министара се пуне док се, коначно не доносе правник о дефинисању начина и метода транспорта, привременог складиштења и рециклаже.

БН ТВ