Сина дали за РС, а сада без воде

Брачни пар Роса и Боривоје Смиљић из Бањалуке већ неколико мјесеци немају воду. Жалили су се свим надлежним органима и установама у граду, али без резултата. Нико није нашао за сходно да им помогне, иако су родитељи погинулог борца Војске РС.

Република Српска 01.11.2018 | 21:42 "Хљеба имам, али воду немам", започиње причу 76-годишња Роса Смиљић. Она и њен супруг Боривоје живе у бањалучком насељу Поток, а посљедњих неколико мјесеци у кући немају воде. Звали су све надлежне службе у граду. Нико није реаговао на њихове молбе.

„Звала сам Градску управу Бањалуке, звала сам Борачку организацију, све сам звала, Водовод, звала сам Ватрогасну јединицу...кажу не можемо изаћи. Ма можете сине изаћи, довести цријево, ево имам базен горе, да ми само довезе да имам опрати. Ма нека умремо. Шта ћу од њега сада овако стара и болесна, њему 84 године, мени 76, а нас двоје сами живимо. То је немогуће да нас овако упусте“, каже Роса Смиљић.



Роса и Боривоје Смиљић изгубили су у рату и сина јединца Драженка, који је погинуо 1992. године као припадник Војске РС. Ни статус родитеља погинулог борца није им био од помоћи. Неколико пута су тражили да им из Борачке организације довезу цистерну воде јер иза куће постоји базен који би се могао напунити. Међутим, добили су одговор да цистерна не може проћи путем до њихове куће.

„Нажалост да мајка палог борца плаче овако. Нажалост. Ја сам се обраћала и за стан, сине. Обећаше ми дати и стан, да не будемо нас двоје сами. Ево даћу им кућу, нека ми дају стан. Обећао ми Миленко Савановић из Владе. Обећали ми из општине. Нико ништа да се обрати више. Нека ми дају, ево даћу им кућу, нека ја само сиђем, да имам воде. Да имам воде, а имам круха“, каже Смиљић.

Роса Смиљић каже да је тражила и пријем код градоначелника Бањалуке Игора Радојичића, али да је и тамо добила одбијеницу.

„Дајте ме код њега да му се пожалим, да му кажем како патим. Добила одбијеницу, не може. Мени је долазило да идем у Врбас скочити, ако ми вјерујеш. Ја не могу направити. Ћутим, шутим. Па шта ја могу. Ништа, од кога ћу. Немам коме више да се обратим. Немамо сине коме. Камо среће да ме сутра нађеш мртву овдје. Ето колико твоја Роса жели да живи. Немам за шта више“, додаје Смиљић.

Из Градске управе Бања Лука су нам рекли да се већ дуже вријеме баве проблемом водоснабдијевања у насељу Поток и да су прошле седмице обавили разговор са градоначелником Бањалуке и представницима бањалучког „Водовода“. Донесен је закључак да предузеће „Водовод“ направи системско рјешење за овај дио града, јер изграђени водовод није у потпуности искориштен.

„Када говоримо о оним домаћинствима који су на коти коју тренутно не можемо снабдијети водом, тако да ће радници Водовода колико, мислим већ су требали изаћи на терен и на неки начин од куће до куће, од домаћинства до домаћинства извршити анкету, испитати коте, провјерити техничке могућности и када заврше тај теренски посао који треба да да комплетну слику и дати приједлоге и рјешења водоснабдијевања у насељу Поток“, рекао је начелник Одјељења за комуналне послове Града Бања Лука, Петар Билчар.

Оправдање имају и у градском „Водоводу“. Кажу да су упознати са проблемима водоснабдијевања у Улици Пере Дрљаче у бањалучком насељу Поток, али да објекти у овој улици не могу бити снабдјевени са градског водовода због надморске висине на којој се налазе и не могу бити прикључени на „Водовод“. Наводе да су за рјешење овог проблема потребна већа новчана средства.

"Овај проблме се не може рјешавати локално због конфигурације терена, већ је потребно формирати вишу зону водоснабдијевања, саградити препумпну станицу и резервоар. Све наведено изисткује знатна новчана средства", одговарају из „Водовода“ Бањалука.

Роса и Боривоје живе од 220 марака инвалиднине и још 120 марака пензије коју добијају на име покојног сина. У помоћ Смиљићима једино је пристигао секретар мјесне заједнице, Драшко Пејић, који им свакодневно у бидонима доноси неколико литара воде.

„Борим се, вучем како могу. Само да ми је вода, не бих се никоме жалила“, поручује Роса Смиљић.

(БН)