Лоша пословна клима у БиХ

БиХ се налази на 89. мјесту земаља свијета по лакоћи пословања, показује најновија студија Свјетске банке, и пала је за три мјеста у односу на претходну годину, што је чини најлошије рангираном државом у региону.

Босна и Херцеговина 31.10.2018 | 15:48 Економије у региону Европе и централне Азије убрзале су динамику реформи с циљем унапређења лакоће пословања за домаћа мала и средња предузећа, каже извјештај Групације Свјетске банке Доинг Бусинесс 2019: Тренинг за реформу, који је данас објављен.

Овогодишње лошије рангирање не значи нужно да се пословно окружење у БиХ погоршало. То уствари наглашава чињеницу да су друге земље побољшале своје пословно окружење путем значајних реформи, и тиме су постале конкурентније, док у БиХ није дошло до побољшања ни у једној од области које се мјере у извјештају.

По свеукупној лакоћи пословања, рангирање осталих земаља западног Балкана је сљедеће: БЈР Македонија (10), Косово (44), Србија (48), Црна Гора (50), и Албанија (63).

У региону Европе и централне Азије, укупно 54 пословне реформе су спроведене током протекле године, у односу на 43 реформе претходне године. Скоро све од укупно 23 земље региона су спровеле реформе које помажу отварању радних мјеста и подстичу приватно подузетништво.

Овом региону припадају двије од 10 најбоље рангираних економија у овој години, према процјени извјештаја Доинг Бусинесс, при чему се Грузија попела на 6. мјесто, а бивша Југословенска Република Македонија поправила пласман за једно мјесто и заузела 10. мјесто. Региону припадају и двије земље које спадају међу оне које су ове године оствариле највеће помаке, Азербејџан и Турска.

"Економије Европе и Централне Азије су поново демонстрирале веома снажну посвећеност реформској агенди, која има за циљ промовисање развоја приватног сектора и подстицање органског економског раста и просперитета", рекао је Сантиаго Цроци Доwнес, менаџер програма у Одељењу за Доинг Бусинесс.

Економије региона су у протеклој години генерално усмјериле своје реформске напоре ка унапређењу спољнотрговинског пословања и плаћања пореза, путем девет односно осам реформи.

Економије региона остварују најбоље резултате у погледу уписа непокретности и заштите мањинских инвеститора. У просјеку је потребно 20 дана да се заврше сви поступци неопходни за пренос непокретности, по цијени од 2,6 одсто вриједности непокретности, у односу на 4,2 одсто у земљама ОЕЦД-а са високим приходом, уз исто потребно вријеме.

Међутим, регион наставља да биљежи слабије резултате у погледу прикључивања на електромрежу. У просијеку, 325 одсто дохотка по глави становника је цијена коју фирма треба да плати да би добила прикључак на електромрежу, у односу на 64 одсто у земљама ОЕЦД-а са високим приходом.

Од када је 2003. почео да се објављује извјештај Доинг Бусинесс, оснивање фирме и плаћање пореза су области у којима је спроведено највише реформи у Европи и централној Азији. Као посљедица тога, просјечно вријеме за оснивање фирме је драстично смањено на 14 дана са 44 дана 2003., а трошкови су значајно смањени са 21 одсто дохотка по глави становника 2003. на данашнијх 3,6%. Вријеме које је неопходно да предузеће припреми, пријави и плати порезе је преполовљено на 227 сати, са 483 сата 2005. (када је Доинг Бусинесс почео да прати наплату пореза).

Ове године је Доинг Бусинесс прикупио податке о обуци осигураној како државним службеницима тако и корисницима привредних регистара и катастра. Студија случаја представљана у извјештају, која анализира ове податке, налази да је обавезна и годишња обука за релевантне службенике повезана са већом ефикасношћу привредних регистара и катастра.

У Европи и централној Азији, 55 одсто привредних регистара и 41 одсто катастара примјењује пилот тестирање. Употребом пилот тестирања у циљу увођења регулаторних промјена, привредни регистри и катастри могу да идентификују потенцијалне изазове и позабаве се њима прије пуне примјене нових процеса.

Друга студија, која се бави спровођењем уговора и стечајних поступака, испитује едукацију и обуку судија широм свијета. Она обухвата иницијативе Европске уније и Међународне организације за обуку радника у правосуђу. Друге двије студије случаја се фокусирају на предности акредитације електричара и обуке царинских службеника. 

(Независне новине)