Прича: Соларијев почетак и потрага за „Зидановим ефектом“...

Да ли је Аргентинац прави, може ли за кратко време да препороди тим и какви су му тактички погледи? Колико је Флорентино Перез растрзан између очекивања и реалности и како је већ пропустио дванаесторицу кроз шаке. . .

Фудбал 31.10.2018 | 19:00 Ера Ђулена Лопетегија на клупи мадридског Реала завршена је после само четири месеца. После свих контроверзи услед смене са клупе Шпаније само дан уочи почетка Мундијала у Русији, одлуке да изабере Реал и приклони се царству Флорентина Переза и тако практично потпише „смртну казну“ репрезентацији, готово иронично звучи да Лопетеги свој посао завршава као апсолутни губитник. Али, није неочекивано. 

Има, донекле, право Ђуленов отац у тврдњама да је за све крив Перез због продаје Кристијана Роналда и неадекватног појачањава тима, али Лопетеги је сам себи донео несрећу. Сада је бивши. Уместо њега екипу ће накратко водити члан првих, оригиналних Галактикоса - Сантиаго Солари. Реалов верни син преузеће на себе одговорност током следеће две седмице. Односно, док Флорентино Перез не буде пронашао дуготрајно решење и доведе четрнаестог тренера у својој председничкој ери. 

Скренућемо накратко с пута да бисмо вас упутили у то какав је пословођа Флорентино Перез. Ђулен Лопетеги био је дванаести стручњак којег је контроверзни бизнисмен отпустио у своја два председничка кандидата. Односно, за укупно петнаест година служења у највећем фудбалском клубу и спортском друштву на планети. Пре Лопетегија снагу Перезовог утицаја осетили су Висенте дел Боске, Карлос Кеирош, Хозе Антонио Камачо, Маријано Гарсија Ремон, Вандерлеј Луксембурго и Хуан Рамон Лопез Каро у првом, односно Мануел Пелегрини, Жозе Мурињо, Карло Анћелоти, Рафа Бенитез и Зинедин Зидан (једини дао оставку) у другом мандату. Поређења ради, легендарни председник Сантјаго Бернабеу је у тридесет и четири године владавине сменио шеснаест стручњака. Памти се, истина, онај период председниковања Лоренца Санца од 1995. до 2000. године, у клупско историји упамћен као време озбиљне клупске нестабилности. Тада су на траци изређани Хорхе Валдано, Висенте дел Боске, Арсенио Иглесијас, Фабио Капело, Јуп Хајнкес, Хозе Антонио Камачо, Гус Хидинк, Џон Тошак и опет Дел Боске.

Соларијев посао на клупи Реала могао би да буде - једнократан. Његова тренерска мисија почеће већ у Купу краља, на гостовању нижелигашу Мелиљи, после чега ће сигурно водити екипу и у мечу против Ваљадолида у Примери. Питање је да ли ће после тога имати шансу да се даље доказује. Добиће незахвалну улогу Индијесито, илити Мали Индијанац, како гласи надимак популарног аргентинског везисте, сада већ дугогодишњег тренера у млађим категоријама Краљевског клуба. Мораће да убризга критичну дозу самопоуздања и екипи врати боју, борбеност, такмичарски дух. Срећом, за то ће имати два, објективно, лака противника.

Док Солари буде водио тешку борбу у свлачионици, Перез ће покушати да реши питање новог тренера. Играчи су ставили вето на долазак Антонија Контеа, а први је реаговао капитен Серхио Рамос који је кратком и јасном изјавом открио шта сви у тиму мисле о доласку ауторитативног стручњака.

"Поштовање се заслужује, не намеће се".

У мору спекулација овог јутра изродила се нова идеја, по идеји Хорхеа Валдана - Роберто Мартинез. После дуго времена Перезнема апсолутну подршку клупске управе и због тога ће наредни дани у Мадриду бити јако врући. Док Перез заговара идеју да Контеузме тим, без обзира на став играча и нуди му уносни, двоипогодишњи уговор, његови чланови управе све више вуку ка томе да Роберто Мартинез буде равноправан кандидат у овој трци. Селектор Белгије већ две и по године није у клупском фудбалу, после лошег растанка с Евертоном због резултата испод свих очекивања (12. место када је отишао, 11. позиција на крају сезоне).

Мартинез је, наводно, више него заинтересован да се врати свакодневном раду у клубу, а разлог зашто је некадашњи тренер Евертона, Свонсија и Вигана толико занимљив Перезовим људима од поверења јесте његова повезаност с понајбољим играчима Белгије – Тибом Куртоом и Еденом Азаром. Тачније, Мартинез је виђен као повезница у потенцијалном, мегаломанском трансферу Азара из Челсија, на који се чека готово две године. С Контеом те шансе готово би ишчезле, док би Мартинез могао да унесе неку нову дозу вере да ће Реал добити Роналдовог наследника баш у лику препорођеног Азара.

Док се копља не сломе, Солари ће радити свој посао. Зато је сада актуелно питање свих питања – шта ако Солари учини оно што је Зинедин Зидан направио пре готово две године. Перез је тада, без дилеме, имао и дозу среће што је Зидан био заинтересован да засуче рукаве и позабави се катастрофом коју је иза себе оставио Рафа Бенитез. Сетимо се, Бенитез је пао после оних 0:4 од Барселоне, а исту судбину дочекао је и Лопетеги пре само три дана.

Зидан је својом ауром велике фудбалске легенде указао да постоји светлост на крају тунела и исписао нешто што ниједан тренер у модерној историји фудбала није – три пута заредом је покорио Европу и клуб напустио као велики победник, иако му неки замерају што му учинак у Примери није тако моћан. Једна титула, један Куп краља, три Лиге шампиона, два Суперкупа Европе и исто толико интерконтиненталних трофеја, ипак, довољно говоре о њему.

Може ли Солари да уради нешто слично? После пет и по година рада у Реаловој академији и две и по године самосталног рада, дошло је његово време. Можда у играчкој каријери није задужио репутацију легенде каква је био Зидан, али је у шеснаестогодишњој каријери освојио тринаест пехара играјући за Реал и Интер.

Био је врло добар техничар, прави дриблер који је имао одређени виц у игри. Прави јужноамерички. Динамичан играч, тренер с истим захтевима крај аут-линије. Упућени кажу да је тренер сличне визије Зидановој.

Његова филозофија креће из три стандардне поставке: 4-2-3-1, 4-1-4-1 и 4-3-3. Зависно од тога ко је на супротној половини терена, мења концепт и покушава да ривала сломи ривала поседом и офанзивом из свих оружја. Статистиком опседнути умови извукли су податак да 70 одсто акција Соларијевих екипа иду по боковима, где велике улоге имају бекови као велика испомоћ крилима и додатно оптерећење противничких одбрана.

Његов систем је радо прихваћен у Реаловим млађим категоријама. Тим мора да има носећег везисту, креатора који отвара игру на бокове, док инсистира и на додавањима у простор само у случају да ситуација то дозволи. Соларијев нападачки опус поседује и елемент правовременог отварања контре, чиме покушава да разбије добро организоване одбране. Нови Дортмундов херој Ашраф Хакими један је од момака који су расли под Соларијевом командом.

Срце напада мора да води нападач који зна да привуче одбрану на себе и отвори простор саиграчима иза њега.

Што се тиче одбране, Солари је имао одређених потешкоћа. Ове сезоне је успео мало да се консолидује, примио је свега осам голова на десет утакмица. Ако би, хипотетички, наставио овим темпом, до краја сезоне отишао би на 30 примљених голова. То је седам мање од прошле и чак седамнаест мање од сезоне 2016/17! Највећи проблем представља висина на којој се налазе бочни играчи, јер досад нису успевали да донесу одбрамбени баланс и ту је екипа највише патила. Заправо, Солари инсистира на нешто вишем пресингу и тако чека грешку ривала.

Питање је шта и колико Солари може да направи за једну, евентуално две седмице. Али, уколико би тим показао озбиљну реакцију, Аргентинац би купио себи време и заправо искористио Перезовурастрзаност између очекивања и реалности. Конте је (не)реалан, Мартинез је могућност, али очигледно недовољно атрактивна. 

Да ли је Солари тај?

Соларијев велики минус тренутно воде корене из не тако давне прошлости. Наиме, пре равно седам година Солари је писао колумне за Ел Паис у којима је заједно с новинаром Рамоном Бесом имао про-барселонске ставове и Перез чак једном приликом назвао „хулиганом“, док је истовремено хвалио Пепа Гвардиолу и његову фудбалску револуцију. Тешко да му је Перез то заборавио...

Извор: моззартспорт