Вриједи прочитати: Животна исповијест Черна Самбе...

Како су га слава у „свету куглица“ и зависност умало довели до самоубиства! Невероватна прича коју морате да прочитате. . .

Фудбал 26.10.2018 | 22:30 Живот је чудо. Једног дана си на врху и цео свет је под твојим ногама, следећег на дну, на окидач од краја... 

Черно Самба је прошао управо кроз такву голготу. Сећате ли га се? Наравно, фудбалски зависници од чувене виртуелне платформе Фоотбалл Манагер, тачније њени верни пратиоци још из времена претече ове игрице Цхампионсхип Манагер, сећају се вероватно и највеће легенде из „света куглица“. Остали су, нема дилеме, вероватно слушали бајке о момку који је оборио апсолутно све рекорде и постао најбољи фудбалер у историји. Бар у оном, алтернативном свету. 

Био је највољенији син острвског фудбала. Дечак за кога су се отимали готово сви важнији фактори. Ливерпул је ишао најдаље како би тада ултраталентованог клинца од 15 година довео на Енфилд, а Жерар Улије је преко свих могућих канала лобирао да Черно Самба обуче црвени дрес. Али, Милвол, клуб у којем је дечак корена из Гамбије поникао, рекао је - НЕ - и одбио тада огромних 2.000.000 фунти за, подсетимо, играча од 15 лета. Схватиће то много година касније челници Милвола, несвесно су тада убили један фудбалски живот, а свом изданку реалност претворили у голготу. 

Фудбалски аналитичари с почетка двадесет и првог века тврде да Самба више никада није био ни налик дечаку који је терорисао противнике и постигао вртоглава 132 поготка у 32 утакмице. Постао је депресиван, изоловао се од друштва, ужаснут светом у којем је живео, а осећај неуспеха прогањао га је годинама.

Док је у виртуелном свету важио за божанство, живот га није мазио. Са 19 година отпуштен је од Милвола (2004. године), после чега га је пут навео у Кадиз и шпанску Сегунду. Иако се годинама у Милволу осећао ужасно, оно што га је задесило у Шпанији био је, по сопственом признању, живи пакао.

У искреној животној исповести за угледни британски дневник Гардијан Черно Самба се присетио страхота које је преживео онда када је цео свет могао да га гледа покорно. Причао је о томе како ноћима није могао да спава, како су му јастуци били натопљени сузама, како је Солу Кемпбелу вратио поклон у виду лопте с потписом тако што је је сам потписао, зависности од лекова против болова, како је желео да је Милволово одбијање Ливерпула био само ружан сан, јер је у супротном хтео себи да одузме живот...

“Спорт који волим ме је живог сахранио“, отворио је Черно Самба причу за Гардијан. “Нисам желео више да будем на овом свету. Стално сам размишљао: 'Не могу више да поднесем ово. Желим да заспим и заборавим све ово. И да се никада више не пробудим…' Толико је тешко било“.

Фудбалска трагедија довела га је до тога да се шуњао у собу Кадизовог психијатра и крао бочице с таблетама против болова.

“Узимао сам их по 10-12 одједном. А онда, када бих дошао кући, узимао бих још. Некада се дешавало да попијем целу кутију, одједном“.

Четири недеље то је радио у континуитету, а онда је одједном пожелео да себи одузме живот.

“Пропустио сам тренинг и прогутао четири кутије таблета! Пао сам на под, без свести“.

Онда је судбина умешала прсте. Самбин друг који је редовно долазио по њега пре тренинга није га дочекао овог пута. Није му се јављао ни на телефон. Осетио је да нешто није како треба. Попео се уз степенице, покуцао на Самбина врата и онда их развалио. Видео је Самбу како лежи без свести, после чега га је моментално пребацио у болницу.

“Био сам један од оних који је стално причао: 'Депресија ме никада неће ухватити'. Али никад не реци никад. Јер ниси ни свестан да ће ти се тако нешто десити, све док се то не догоди. Када сам повратио свест, схватио сам да сам срећан што сам жив. Тада сам помислио: 'Ово нисам ја. Морам да средим живот под хитно'. Осетио сам да сам разочарао све у Енглеској и морао сам да побегнем из Шпаније“.

Ту се ствар додатно закомпликовала…

“Прича с Ливерпулом ме је константно прогањала. Био сам у мрачном периоду живота, а то што сам био сам није ми помогло. Све је отишло дођавола“.

Самба је потом испричао дирљиву причу о томе како је осетио само делић живота какв је могао да живи, у време када је лудило достигло врхунац.

“Када сам био на Мелвуду, зазвонио ми је телефон. Био сам са другарима и с друге стране сам чуо: 'Черно, овде Мајкл Овен'. Морао сам да ућуткам друштво и рекао сам им: 'Људи, зове ме Мајкл Овен'. Нису могли да верују. Зато сам укључио спикерфон. Цео аутобус је утихнуо. Овен ми је рекао како би добро било да дођем у Ливерпул. Нисам могао да дишем од среће. У једном тренутку сам помислио да је то живот о којем сањам“.

Занимљиво, Самба је у Енглеску стигао као дечак од шест година. Прво је потписао за Вотфорд, а онда две године касније прешао је у Пекам. То му је донело и прве проблеме…

“Да није било фудбала, завршио бих у затвору сигурно. Та култура мафијаштва и лоповлука узела је маха у крају у којем сам живео“.

У време када се тек фудбалски развијао, Самбино умеће с лоптом било је апсолутно изван овог света. После ових 132 поготка стигао је до подмлатка Милвола, а са 14 година добио је позив репрезетанције Енглеске. У једном тренутку из националног тима избацио је Вејна Рунија…

Зато су сви хтели Самбу. Неименовани фудбалски агент је за њега хтео да плати из свог џепа 25.000 фунти, само како би постао његов заступник. Али његови родитељи су то одбили. Насловнице готово целе спортске штампе на Острву причала је само о голобрадом чуду, а када је обишао Ливерпулов тренинг центар, сви су упали у транс. Манчестер јунајтед, чији је Самба био навијач, онда и Лидс, хтели су на све начине да га ангажују..

“Живео сам у потпуној лудници. Људи ми нису дозвољавали да живим нормалан живот.

А зашто је Черно Самба потонуо? Током година провлачиле су се различите приче… Од тога да у Милволу нису хтели да пусте Самбу из ината због фотографије са Ливерпуловом јакном. Шушкало се да је Милвол користио ту фотку као уцену да извуче још милион фунти више и целу суму одједном, иако је Ливерпул хтео да плати део одмах, део кроз годину дана.

“Све то што се дешавало уништило ме је целог“, признао је Самба за Гардијан.

Шест месеци није уписао ни минут у игри.

“Помислио сам: 'Ако не могу да остварим своје снове, не желим ништа да имам с фудбалом'. Стварно сам био у расулу“.

Признао је и сам – слава му је помутила разум, па је постао уображен човек.

“Сећам се момента када ми је Сол Кемпбел пришао и поклонио лопту са својим потписом. Узео сам је, ставио свој потпис на њу и вратио му је. Нисам знао шта радим“.

Тако је Самбина каријера пропала. Ишла је од Кадиза, преко другог тима Малаге, до Плимута и финске Хаке, па све до Панетоликоса у Грчкој и Тонсберга у Норвешкој. Из фудбала се повукао с 29 година.

У виртуелном свету је радио све, дијаметрално супротно. На верзији игрице из сезоне 2001/02 био је бруталан стрелац, невероватан таленат и вероватно највеће име у историји ове платформе. То је Самбу дуго прогањало. То незадовљство због раздора између реалности и онога што је на монитору. Чак је признао да је играо Цхампионсхип Манагер, само како би уживао у лепоти онога што је радио.

“Узимао бих Манчестер јунајтед, довео себе и онда гледао како затрпавам мреже и побеђујем све. Звучи чудно, али уживао сам јако у свему томе“.

Данас је захвалан творцима игрице што су му пружили бар мало среће у живот.

“Лепо ми је све то, што знам да постоји и тај део мене. О мени су се због тога испричале многе приче. Добио сам приватни авион, ауто, а неколико пута ми се дешавало да ме људи на улици сретну и упитају да ли сам то ја – човек са игрице“.

Занимљиво, Самба је чуо и за тужну судбину још једног неоствареног фудбалера, такође легенде ФМ света – Фредија Адуа.

“Чуо сам за њега. Било ми је много криво, чак мислим да му је слава са игрице помутила разум. Али све је то игрица. Мораш да будеш свој у стварном живот и заборавиш све то“.

Данас Самба ради као тренер. Има 33 године, добио је недавно и Уефину А тренерску лиценцу. Део праксе провео је и у Тотенхемовој тренерској академији. Ускоро ће објавити аутобиографију.

“Много сам беса чувао у себи, бола, лоших емоција и верујем да би ми књига дозволила да изнесем све што имам. Последњих година сам само неким говорио о зависности од таблета и свему што ми се дешавало. Сада желим да сви знају кроз шта сам прошао, како бих људима помогао да преброде сличне проблеме и не дозволе да им се исто задеси“.

Живот је чудо...

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес