Vrijedi pročitati: Životna ispovijest Černa Sambe...

Kako su ga slava u „svetu kuglica“ i zavisnost umalo doveli do samoubistva! Neverovatna priča koju morate da pročitate. . .

Fudbal 26.10.2018 | 22:30 Život je čudo. Jednog dana si na vrhu i ceo svet je pod tvojim nogama, sledećeg na dnu, na okidač od kraja... 

Černo Samba je prošao upravo kroz takvu golgotu. Sećate li ga se? Naravno, fudbalski zavisnici od čuvene virtuelne platforme Football Manager, tačnije njeni verni pratioci još iz vremena preteče ove igrice Championship Manager, sećaju se verovatno i najveće legende iz „sveta kuglica“. Ostali su, nema dileme, verovatno slušali bajke o momku koji je oborio apsolutno sve rekorde i postao najbolji fudbaler u istoriji. Bar u onom, alternativnom svetu. 

Bio je najvoljeniji sin ostrvskog fudbala. Dečak za koga su se otimali gotovo svi važniji faktori. Liverpul je išao najdalje kako bi tada ultratalentovanog klinca od 15 godina doveo na Enfild, a Žerar Ulije je preko svih mogućih kanala lobirao da Černo Samba obuče crveni dres. Ali, Milvol, klub u kojem je dečak korena iz Gambije ponikao, rekao je - NE - i odbio tada ogromnih 2.000.000 funti za, podsetimo, igrača od 15 leta. Shvatiće to mnogo godina kasnije čelnici Milvola, nesvesno su tada ubili jedan fudbalski život, a svom izdanku realnost pretvorili u golgotu. 

Fudbalski analitičari s početka dvadeset i prvog veka tvrde da Samba više nikada nije bio ni nalik dečaku koji je terorisao protivnike i postigao vrtoglava 132 pogotka u 32 utakmice. Postao je depresivan, izolovao se od društva, užasnut svetom u kojem je živeo, a osećaj neuspeha proganjao ga je godinama.

Dok je u virtuelnom svetu važio za božanstvo, život ga nije mazio. Sa 19 godina otpušten je od Milvola (2004. godine), posle čega ga je put naveo u Kadiz i špansku Segundu. Iako se godinama u Milvolu osećao užasno, ono što ga je zadesilo u Španiji bio je, po sopstvenom priznanju, živi pakao.

U iskrenoj životnoj ispovesti za ugledni britanski dnevnik Gardijan Černo Samba se prisetio strahota koje je preživeo onda kada je ceo svet mogao da ga gleda pokorno. Pričao je o tome kako noćima nije mogao da spava, kako su mu jastuci bili natopljeni suzama, kako je Solu Kempbelu vratio poklon u vidu lopte s potpisom tako što je je sam potpisao, zavisnosti od lekova protiv bolova, kako je želeo da je Milvolovo odbijanje Liverpula bio samo ružan san, jer je u suprotnom hteo sebi da oduzme život...

“Sport koji volim me je živog sahranio“, otvorio je Černo Samba priču za Gardijan. “Nisam želeo više da budem na ovom svetu. Stalno sam razmišljao: 'Ne mogu više da podnesem ovo. Želim da zaspim i zaboravim sve ovo. I da se nikada više ne probudim…' Toliko je teško bilo“.

Fudbalska tragedija dovela ga je do toga da se šunjao u sobu Kadizovog psihijatra i krao bočice s tabletama protiv bolova.

“Uzimao sam ih po 10-12 odjednom. A onda, kada bih došao kući, uzimao bih još. Nekada se dešavalo da popijem celu kutiju, odjednom“.

Četiri nedelje to je radio u kontinuitetu, a onda je odjednom poželeo da sebi oduzme život.

“Propustio sam trening i progutao četiri kutije tableta! Pao sam na pod, bez svesti“.

Onda je sudbina umešala prste. Sambin drug koji je redovno dolazio po njega pre treninga nije ga dočekao ovog puta. Nije mu se javljao ni na telefon. Osetio je da nešto nije kako treba. Popeo se uz stepenice, pokucao na Sambina vrata i onda ih razvalio. Video je Sambu kako leži bez svesti, posle čega ga je momentalno prebacio u bolnicu.

“Bio sam jedan od onih koji je stalno pričao: 'Depresija me nikada neće uhvatiti'. Ali nikad ne reci nikad. Jer nisi ni svestan da će ti se tako nešto desiti, sve dok se to ne dogodi. Kada sam povratio svest, shvatio sam da sam srećan što sam živ. Tada sam pomislio: 'Ovo nisam ja. Moram da sredim život pod hitno'. Osetio sam da sam razočarao sve u Engleskoj i morao sam da pobegnem iz Španije“.

Tu se stvar dodatno zakomplikovala…

“Priča s Liverpulom me je konstantno proganjala. Bio sam u mračnom periodu života, a to što sam bio sam nije mi pomoglo. Sve je otišlo dođavola“.

Samba je potom ispričao dirljivu priču o tome kako je osetio samo delić života kakv je mogao da živi, u vreme kada je ludilo dostiglo vrhunac.

“Kada sam bio na Melvudu, zazvonio mi je telefon. Bio sam sa drugarima i s druge strane sam čuo: 'Černo, ovde Majkl Oven'. Morao sam da ućutkam društvo i rekao sam im: 'Ljudi, zove me Majkl Oven'. Nisu mogli da veruju. Zato sam uključio spikerfon. Ceo autobus je utihnuo. Oven mi je rekao kako bi dobro bilo da dođem u Liverpul. Nisam mogao da dišem od sreće. U jednom trenutku sam pomislio da je to život o kojem sanjam“.

Zanimljivo, Samba je u Englesku stigao kao dečak od šest godina. Prvo je potpisao za Votford, a onda dve godine kasnije prešao je u Pekam. To mu je donelo i prve probleme…

“Da nije bilo fudbala, završio bih u zatvoru sigurno. Ta kultura mafijaštva i lopovluka uzela je maha u kraju u kojem sam živeo“.

U vreme kada se tek fudbalski razvijao, Sambino umeće s loptom bilo je apsolutno izvan ovog sveta. Posle ovih 132 pogotka stigao je do podmlatka Milvola, a sa 14 godina dobio je poziv reprezetancije Engleske. U jednom trenutku iz nacionalnog tima izbacio je Vejna Runija…

Zato su svi hteli Sambu. Neimenovani fudbalski agent je za njega hteo da plati iz svog džepa 25.000 funti, samo kako bi postao njegov zastupnik. Ali njegovi roditelji su to odbili. Naslovnice gotovo cele sportske štampe na Ostrvu pričala je samo o golobradom čudu, a kada je obišao Liverpulov trening centar, svi su upali u trans. Mančester junajted, čiji je Samba bio navijač, onda i Lids, hteli su na sve načine da ga angažuju..

“Živeo sam u potpunoj ludnici. Ljudi mi nisu dozvoljavali da živim normalan život.

A zašto je Černo Samba potonuo? Tokom godina provlačile su se različite priče… Od toga da u Milvolu nisu hteli da puste Sambu iz inata zbog fotografije sa Liverpulovom jaknom. Šuškalo se da je Milvol koristio tu fotku kao ucenu da izvuče još milion funti više i celu sumu odjednom, iako je Liverpul hteo da plati deo odmah, deo kroz godinu dana.

“Sve to što se dešavalo uništilo me je celog“, priznao je Samba za Gardijan.

Šest meseci nije upisao ni minut u igri.

“Pomislio sam: 'Ako ne mogu da ostvarim svoje snove, ne želim ništa da imam s fudbalom'. Stvarno sam bio u rasulu“.

Priznao je i sam – slava mu je pomutila razum, pa je postao uobražen čovek.

“Sećam se momenta kada mi je Sol Kempbel prišao i poklonio loptu sa svojim potpisom. Uzeo sam je, stavio svoj potpis na nju i vratio mu je. Nisam znao šta radim“.

Tako je Sambina karijera propala. Išla je od Kadiza, preko drugog tima Malage, do Plimuta i finske Hake, pa sve do Panetolikosa u Grčkoj i Tonsberga u Norveškoj. Iz fudbala se povukao s 29 godina.

U virtuelnom svetu je radio sve, dijametralno suprotno. Na verziji igrice iz sezone 2001/02 bio je brutalan strelac, neverovatan talenat i verovatno najveće ime u istoriji ove platforme. To je Sambu dugo proganjalo. To nezadovljstvo zbog razdora između realnosti i onoga što je na monitoru. Čak je priznao da je igrao Championship Manager, samo kako bi uživao u lepoti onoga što je radio.

“Uzimao bih Mančester junajted, doveo sebe i onda gledao kako zatrpavam mreže i pobeđujem sve. Zvuči čudno, ali uživao sam jako u svemu tome“.

Danas je zahvalan tvorcima igrice što su mu pružili bar malo sreće u život.

“Lepo mi je sve to, što znam da postoji i taj deo mene. O meni su se zbog toga ispričale mnoge priče. Dobio sam privatni avion, auto, a nekoliko puta mi se dešavalo da me ljudi na ulici sretnu i upitaju da li sam to ja – čovek sa igrice“.

Zanimljivo, Samba je čuo i za tužnu sudbinu još jednog neostvarenog fudbalera, takođe legende FM sveta – Fredija Adua.

“Čuo sam za njega. Bilo mi je mnogo krivo, čak mislim da mu je slava sa igrice pomutila razum. Ali sve je to igrica. Moraš da budeš svoj u stvarnom život i zaboraviš sve to“.

Danas Samba radi kao trener. Ima 33 godine, dobio je nedavno i Uefinu A trenersku licencu. Deo prakse proveo je i u Totenhemovoj trenerskoj akademiji. Uskoro će objaviti autobiografiju.

“Mnogo sam besa čuvao u sebi, bola, loših emocija i verujem da bi mi knjiga dozvolila da iznesem sve što imam. Poslednjih godina sam samo nekim govorio o zavisnosti od tableta i svemu što mi se dešavalo. Sada želim da svi znaju kroz šta sam prošao, kako bih ljudima pomogao da prebrode slične probleme i ne dozvole da im se isto zadesi“.

Život je čudo...

Izvor: mozzartsport

Foto: Action Images