Правда за Давида: Пријетње, откази

Јесмо ли слободни грађани? Да ли имамо право слободно мислити и радити оно што желимо у наше слободно вријеме? – два и те како актуелна питања за грађане Бањалуке. Судећи по посљедњим дешавањима у Бањалуци, подржати „Правду за Давида“ значи завршити на улици , или у најбољем случају бити премјештен на друго радно мјесто.

Република Српска 20.10.2018 | 19:35 У протеклих 7 мјесеци, више десетина хиљада грађана барем једном је посјетило Трг Крајине, како би пружили подршку породици Драгичевић која се бори за истину о убиству 21-годишњег Давида Драгичевића. Подршка скупу, очигледно ће скупо коштати појединце, нарочито оне који су запослени у јавним институцијама. Посљедњих дана отпуштани су са својих радних мјеста или премјештени у мјеста која су од њихових домова удаљена и по 100 километара.

Ово је само наставак злоупотреба и пријетњи, које су биле присутне и током изборног процеса, каже посланик Адам Шукало. Сматра да се ради о класичној одмазди према грађанима Бањалуке, а нарочито према најосјетљивијим друштвеним категоријама - мајкама.

„Шта рећи за чињеницу да су се прве на удару нашле самохране мајке, да су се нашли најугроженији дијелови становништва, породице погинулих бораца, то само показује да ће режим да иде бруталном чизмом на најугроженије, да би упутили свима осталим поруку да не смију да се шале, да иду на Трг, не дај Боже да подрже опозицију, тако ће проћи“, каже Адам Шукало.

Чињеница да се радници због своје слободне воље омаловажавају и да им се пријети, за наше друштво су поражавајуће. Начин на који се према њима понашају њихови надређени, чист су примјер угрожавања основних људских права и слобода. Такво нешто у једном друштву које тежи да буде демократско је потпуно недопустиво, сматрају из бањалучког Центра за људска права.

„Недопустиво је да некога премјештају само тако са једног радног мјеста на друго, поготово што Закон о раду прописује одређене услове када се премјештање може извршити, а мимо тога се увијек тражи сагласност радника. То је један примјер како на дјелу изгледа мобинг и шиканирање на радном мјесту.

Када се узме у обзир да се ради о лицима која су била активна када је у питању `Правда за Давида` и уопште која су исказала став који је био против тренутне власти у Републици Српској, то добија једну додатну димензију“, каже представник Центра за људска права у Бањалуци Драган Тодоровић.

Из групе „Правда за Давида“ више пута током последњих неколико мјесеци упозоравали на овакво понашање послодаваца. Јуче је потврђено нових 5 случајева, од којих су у три биле у питању самохране мајке. Из ове групе питају зашто се овакве одлуке доносе 15 дана након завршених избора, а претходних 7 мјесеци се ћутало.

„Доношење таквих рјешења не завршава причу, јер постоје неке друге институције, нека друга рјешења и неки други папири који се доносе и могу да побију та Ваша рјешења, господо. А онда кад их побију, онда будите спремни да сносите последице, како моралне тако и финансијске. Моралне јер ћете бити на стубу срама, а финансијске јер ћете морати да платите сваку марку коју је изгубио тај радник који је помјерен са свог радног мјеста“, поручују из групе „Правда за Давида“.

Колико су намјере послодаваца озбиљне, примјер је Даниела Ратешић, која је због своје подршке Давору Драгичевићу била жртва мобинга и приморана да напусти посао. Дијелом је оваквој атмосфери пријетњи допринијела и бјесомучна кампања РТРС-а, који је чланове групе „Правда за Давида“ жигосао да су рушиоци Републике Српске.

(БН)