Једини прави изазивач Ентонија Џошуе...

Због болесне ћерке први пут у ринг са 20 година, нек Фјури види како је прошла тортиља! Спреман за Тајсона Фјурија.

Остали спортови 23.10.2018 | 23:10 Ентони Џошуа против Деонтеа Вајлдера. То је оно што боксерска планета чека. Али док се не деси мораће да се задовољава мањим борбама. Највећа међу тим мањим заказана је за 1. децембар у Лос Анђелесу када ће Вајлдер укрстити рукавице са Тајсоном Фјуријем, чији углед је трпео после свих животних перипетија, борбе са депресијом, другом и алкохолом… А Вајлдер је спреман. Питајте само тортиљу коју је нокаутирао у емисији шпанске верзије И-Ес-Пи-Ена.

“Човече, људи су полудели због тог бурита”, уздише Вајлдер у интервјуу за Дејли Мејл.

Како и не би? Бизарна је то сцена. Боксер који је 39 од 40 мечева решио нокаутом бива изазван од стране човека у костиму тортиље. Рекламни штос наравнио. Проблем је што су продуценти преценили дебљину костима, а потценили снагу Вајлдеровог ударца. Нокаут! И сломљена вилица несрећника који је за вероватно не тако високу дневницу примио директ од кога зазиру и професионалци борци.

“У једном тренутку дајем интервју, у другом је испред мене бурито, чека ме. Никад пре нисам ударио маскоту, али у том тренутку сам помислио: ‘ОК, хајде нек се и то деси’. Још сам му и рекао: ‘Ја јурим главу, нокаутираћу те’. А ја сам један од најжешћих ударача на свету и заиста сам мислио да ће ту бити неких јастучића или чега год… Кажу да сам га погодио у браду”, присећа се Вајлдер.

Бронзани бомбардер није навикао на тако нешто. Обично удара рукавицом. Овог пута – песница. Само неколико недеља раније у ресторану Нандо у Белфасту Фјуријев пријатељ Били Џо Саундерс напао јеВајлдера. Пилетином?!

“Због тога једва чекам да изударам Тајсона Фјурија. Били Џо је превише ситан за мене. Али је долио уље на ватру”, коментарише Вајлдер.

Има Фјури због чега да буде забринут. Бермејне Стиверн, једини боксер који је издржао 12 рунди противВајлдера, у реваншу је патосиран у првој. И све то иако је Вајлдер почео да боксује тек са 20 година када је сазнао да му је ћеркица оболела од спине бифиде, расцепа кичменог стуба. Новац му је био потребан хитно. И већ 2008, три године након што је ушао у ринг, бронзана медаља на Олимпијским играма у Пекингу.

“Нокаутирао бих те момке без много труда”.

Чак и они који су одрастали са Деонтеом били су помало изненађени.

“Кад сам био млађи био сам мршав, не баш највећи момак у друштву, али најјачи, најбржи, најтврђи”.

Има и до васпитања. Вајлдер је син пастора, мада увек истиче баку када говори о детињству. Евелин Логинсје увек била обучена у бело.

“Није дала родитељима да ме туку, не пред њом. Увек је говорила да ме је Бог дотакао, да имам своју сврху. Она је целим срцем веровало у себе и тако сада и ја верујем у себе. Чак и када бих био кажњен у школи, она ме није додатно кажњавала. Није ме ударала. Увек је причала са мном. Учила ме. ‘Бог има план за тебе. Једног дана. Мораш да будеш спреман’. Нисам наравно имао појма о чему прича. Био сам дете”.

Верује да је тек сада схватио. Бокс види као благослов. Пуним својим бићем је у томе.

“На Олимпијским играма смо имали нутриционисткињу која нас је увела и у принципе визуелизације и медитације. Ја сам то схватио прилично озбиљно и захвалан сам на томе, јер и дан данас користим те методе. Моћна ствар. Све долази из мозга. Ако имаш моћан ум нико не може да те контролише”.

Меч са Фјуријем већ је замишљао.

“Једно 50 пута смо се већ борили. И сваки пут сам видео њега на патосу”.

Навикао је тако да размишља. Кад је био 19-годишњак, 2005. свет му се обрнуо наглавачке. Сазнао је да је ћеркица Најеја тешко болесна. Многи од те болести не могу да проходају. Још док је мајка била трудна доктори су предлагали абортус. Отац је имао другачије планове.

“То је била опција, не и могућност. Знао сам одмах шта треба да радим, јер сам осећао да живот заслужује да се живи. Једноставно сам осетио да тако треба. Док сам седео у ординацији, пригушена светла, доцтор нам објашњава ситуацију, шта све треба детету са спином бифидом… То је најбоља ствар коју сам урадио у животу. Ако поступиш праведно и свет ће бити праведан према теби”.

Било је наравно проблема. Морао је Деонте да напусти универзитет и сан да ће професионално играти амерички фудбал. Прво је радио као конобар, па возач камиона. И онда је ушао у свет бокса.

“Само сам покушавао да зарадим неки новац за ћерку. Није ме било брига. Стави ме у ринг да добијем  батине – свеједно. Знао сам само да имам вољу. А увек сам и био краљ туча”.

Обећао је ћерци, сада јој је 13 година, да ће бити светски шампион. Она је сама истрпела бројне операције. Сада трчи и бави се гимнастиком. Вајлдер брине о седморо деце, рачунајући ту и једно од његове веренице.

“Волим велике породице. Желим још једно. Треба би осморо! Увек сам желео да играм кошарку са три сина”, шали се.

Није увек био тако расположен. Као дечак није имао много другова. Усамљеник. Такве су често пикирали.

“Сећам се да сам једном, било ми је 12 или 13 година, страшно пребио једног типа, на крају сам му сео на леђа и вукао врат уназад као да ћу да му га откинем од кичме. Чуо сам га како вришти. ‘Кажи мама помози ми’, рекао сам му. И рекао је”.

Али није се само тај мученик уплашио. Ни Вајлдеру се није допало то што је урадио.

“Уморио сам се. Уморио сам се сталних туча. Сећам се да сам погледао у небо и рекао Богу: ‘Уморан сам од туча’. Сузе су ми се сливале са лица”.

Ринг је нешто сасвим друго. Ту се Вајлдер контролише. И да, требало би Фјури да буде забринут. А онда да коначно видимо ко је најбољи: Вајлдер или Џошуа.



Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес