Експлозија или саботажа у Броду?

Сумњиво је да је у Броду дошло до експлозије само дан уочи састанка Колинде с руским енергетским стручњацима, пише хрватски магазин Еxпресс, који тврди да би се Руси најрадије ријешили бродске рафинерије која производи губитрке.

Република Српска 15.10.2018 | 14:54 Само јутро након експлозије рафинерије нафте у Броду, у сусједни Славонски Брод дошли су готово сви важнији руски енергетски могули на састанак који је иницирала предсједница Колинда Грабар Китаровић.

Међу њима посебну пажњу привукла је Оксана Тарасенко, помоћница министра енергетике Руске Федерације, која би требала провести у стварност ријечи предсједника Владимира Путина из Сочија, који је рекао да је итекако свјестан забринутости Хрватске и становника Славонског Брода због загађења из рафинерије у Броду и да се тај проблем мора ријешити плинификацијом.

С руске стране на састанку су судјеловали и Егор Бронников, в.д. директора управе за државе Европе, Сјеверне Америке и међународних организација Министарства економског развоја, те амбасадор Руске Федерације у Хрватској Анвар Азимов.

У Хрватску је због састанка дошао и Евгениј Муров, предсједник управног одбора Зарубежњефта, те Сергеј Кудрјашов, генерални директор те руске државне нафтне компаније. Циљ састанка је ријешити проблем плинификације рафинерије у Броду, чиме би се ријешио проблем загађења ваздуха.

"Сматрам да ће Русија уложити новац као што је обећала, али све зависи од услова испоруке плина. Док се договоре, може проћи времена", рекао је саговорник близак руској страни. Управо овај састанак изазвао је отворење сумње нафтних стручњака да експлозија није била пука случајност. Сматрају да на то треба гледати у ширем геополитичком контексту.

"Нема доказа, но сигурно рафинерија није експлодирала случајно уочи овог састанка. Такав квар који изазове експлозију не би се смио догодити, но да је баш случајно дошло до експлозије само дан уочи састанка, тешко је вјеровати. Мени је прва помисао била саботажа", каже искусни нафтни стручњак упућен у геополитичку ситуацији у овом дијелу Европе.

Ко је тиме шта могао добити?

Према његовим ријечима, рафинерија Русе не занима не само због неисплативости него зато што се налази на неповољном тржишном подручју гдје су капацитети презасићени.

"Само Мађарска и Словачка имају више него довољно капацитета да задовоље потребе цијелог овог подручја, а још кад се придода Ина с Ријеком заиста нема никакве потребе да Руси одржавају на апаратима рафинерију у Броду", каже други нафтни стручњак. Он пак вјерује да би Хрватска чак могла од ове црне ситуације по Броду могла имати користи.

"Иако се јавности продаје магла по питању бродоградилишта и рафинерија, Сисак би од овога могао имати користи. Отворила би му се мала врата за бх. тржиште", рекао је. Уједно је подсјетио због чега је сисачка рафинерија била подигнута.

"Она је грађена за прераду хрватске нафте с капацитетом од пет милиона тона које Хрватска никада није ни производила. Наши капацитети у златно доба достизали су максимално 3,3 милиона тона нафте. Сисак је тада има смисла јер је био у непосредној близини нафтних поља и на располагању хрватско и бх. тржиште. Словенија је из Ријеке набављала нафту. Но од тих 80-тих година прошлог вијека 'нафтна слика' или боље речено карта се драстично промијенила. МОЛ је изградио своју рафинерију и са Словацима без проблема снабдијева све земље у окружењу. На тржишту за друге једноставно више нема мјеста", каже  стручњак. Уједно додаје како је МОЛ у старту имао непроцјењиво предност у нафтној индустрији.

"МОЛ је имао капиталну предност јер имају премијерну цијену за руске изворе нафте. Рецимо 90-тих је дисконт за испоруку Мађарској био 2 до 2,5 долара по барелу што им је у старту дало најповољнији положај за цијели простор прераде и маркетинга", рекао је овај упућени нафташ. С друге стране нафташи не вјерују да је експлозија имала икакве везе с недавним изборима у Босни и Херцеговини. Но не треба занемарити чињеницу да је рафинерију спомињао руски предсједник Владимир Путин почетком мјесеца на састанку са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком.

"Што се тиче околине, ако људи имају проблема, треба их ријешити", казао је Путин. Он пак ни једном тренутку није давао до знања да му је у интересу гашење рафинерије иако управо такво понашање нафтни стручњаци сматрају још једним доказом.

"У таквим пословима се не одају дојмови намјера. Логично је да се заузимао за рафинерију и грађане који се буне због загађења", рекао је један од наших стручњака. Путин је тада нагласио како довођење плина у рафинерију нафте побољшати ситуацију. Путин је навео и како сматра да сама рафинерија не ствар тако велике проблеме, али да се треба преусмјеравати на еколошки прихватљивије врсте горива те изаћи сусједима у сусрет и отклонити њихову забринутост.

"То ћемо заједно учинити", казао је руски предсједник. Власник рафинерије у Броду је руска компанија Зарубежњефт. Преузели су је 2007., као и рафинерију уља у Модричи. Обје те компаније послују у склопу Оптима групе. Рафинерија из године у годину производи губитке, а према задњем финансијском извјештају, акумулирани минус износи чак 2,4 милијарде куна. На крају прошле године ревизори су упозорили да има краткорочне обавезе веће од обртне имовине за више од 240 милиона куна, што значи да има великих проблема с ликвидношћу. Компанија опстаје једино захваљујући финансијској помоћи Зарубежњефта. Због чега је Руси с таквим губицима већ нису затворили појаснио је за Тпортал хрватски нафтни стручњак Давор Штерн.

"Зарубежњефт је у власништву руске државе и то је била једина компанија за вријеме СССР-а која је радила у иностранству. Примјерице, имају концесију за нафтна поља у Вијетнаму и Камбоџи. Нафта из Вијетнама је врло тешка и високо сумпорна. Могуће је да они ту нафту користе у Броду и губитке које остварују у рафинерији компензују кроз прихватљиве цијене те нафте, коју би иначе другдје продавали по нижим цијенама. Тај се губитак прелијева унутар компаније", сматра Штерн.

Смрад и плинови шире се гдје пролази тешка нафта па се на то жале сви становници у околини. Наиме, приликом њене обраде стварају се велике количине сумпороводика и сумпоровог диоксида

"Нафта до Брода долази цијевима Јанафа. Пословна је тајна то о каквој се врсти нафте ради. Али кад би се хрватска држава озбиљно поставила, могло би се стати томе на крај. Нека се оснује комисија која би утврдила каква је та нафта. Ако је садржај сумпора превелик у односу на наше стандарде, тад се може зауставити њен превоз јер то штети околини и нашим грађанима", предложио је Штерн.

Како било убрзо ће се открити што се заиста крије иза нафтне завјесе у Броду. А ако је Руси доиста и затворе биће то велики губитак и за Чермаков Цродуx јер би му пропао десетогодишњи уговор, годишње вриједан 150 мил. куна, којим је требао достављати плин рафинерији.

Извор: Еxреесс хр