Вељко Пауновић ''слободан стријелац'' - шта даље?

Разочаравајућа сезона у Чикагу намеће полемику. . .

Фудбал 15.10.2018 | 19:00 Прва сезона је послужила за постављање камена темљца. У другој је Чикаго био хит сезоне и заузео треће место на табели. И кад се у трећој под командом Вељка Пауновића очекивао напад на сам врх, клуб је подбацио. Из 32 кола само 31 бод. Две утакмице пре краја сезоне играју се само за углед, неће значајно поправити утисак. А после те две утакмице Вељко Пауновић постаје слободан стрелац, пошто му истиче уговор са америчким клубом, па се само по себи намеће питање: шта даље?

“Да ли мислим да ћу да се вратим и следеће сезоне? Не знам. Не гледам будућост на тај начин. Али уверен сам да хоћу“, помало је контрадикторан Пауновић у првој реченици.

Признаје ипак да је прво потребно да поразговара са управом не би ли се видело могу ли две стране заједно даље. Одбија да седне за сто док се 28. октобра сезона не заврши. Генерални директор Чикага Нелсон Родригез још раније је рекао да би волео да се Пауновић врати и за 2019. годину.

“Сви морају да мисле о својој будућности и видећемо да ли још можемо да радимо заједно. То је све“, одговара Пауновић.

Дипломатске изјаве са обе стране пре но што преговори почну. Можда и због тога што ни управа Чикага није била баш агилна ове сезоне. Уочи почетка остали су без Дејвида Акама, стартног крила. Голмана Мета Лемпсона послали су у Минесоту. Стартном штоперу Жоау Меири нису понудили нови, барем не задовољавајући уговор.

У фебруару је стигао Александар Катаи, са 12 голова био је други стрелац екипе иза Немање Николића, а имао је и пет асистенција. Међути, није дошао искусан штопер, ни голман, ни централни везни, а то су све позиције које је сам клуб означио као приоритетне. Михаел Де Леув и талентовани Ђорђе Михаиловић приде су доживели тешке повреде.

Некако се тим држао до јула, али кад су и током летњег прелазног изостала појачања све је отишло дођавола. Црна серија од осам пораза почела је 7. јула у Ванкуверу (2:3). После је већ било касно за исправку.

“Дефинитивно смо могли боље (у прелазном року, прим.аут), неке шансе су нам можда промакле, али никад није лако довести играче, јер имате и друге стране укључене у преговоре. Уосталом, ја сам тренер, моје је да се концетришем на играче које имам. Трудим се да извучем најбоље из њих, а на крају сеоне ћемо анализирати ситуацију и видети колико смо добри били (на фудбалској пијаци) или у овом случају колико смо лоши били“, пецка Пауновић управу.

Амерички медији и њему замерају понешто. У 2017. одлично је функционисао систем 4-2-3-1. У 2018. није се тачно знало шта игра Чикаго, ни ко је у првој постави. Капитен Дакс Мекарти се јавно жалио рекавши да честе промене не дозвољавају играчима да пруже максимум. Пауновић одговара подсећањем да су и повреде и мањак искуства код млађих играча условиле такве рокаде. Тим и јесте изгледао боље кад су се Де Леув и Михајловић вратили на терен.

Сада више није ни битно. Битно је видети где ће даље тренер који је У20 репрезентацију Србије 2015. на Новом Зеланду водио до титуле првака света.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт