Нетранспарентне јавне набавке

Фондација за развој и демократију која функционише у склопу Антикорупцијске мреже у БиХ (АЦЦОУНТ) саопштила је да јавне набавке у здравству у БиХ нису транспарентне, јер се само око 25 одсто потписаних уговора односило на набавке од којих грађани имају непосредну корист, односно на набавку лијекова, материјала и опреме.  Ситуација је много комплекснија, тврде стручњаци.

Република Српска 12.10.2018 | 17:16 Јавне набавке лијекова, здравствене опреме и материјала за здравствене установе у БиХ нису транспарентне, поручују из Фондације за развој и демократију након објављивања резултата мониторинга који је недавно спроведен у сектору здравства.

Мониторинг који је обухватио 12 министарстава, 37 завода и два фонда из области здравства, показује да чак 22 институције односно установе немају доступне податке о набавкама.

Мониторинг показује и да је током  2016. и 2017. године склопљено је 11.967 уговора, од којих се свега 3.176 односи на набавку лијекова, медицинских материјала и опреме.

„Само 25% од укупних средстава које иду за здравство потпадају под ову ставку, набавке лијекова медицинске опреме и медицинских средстава. Од 51 министарства које смо иницијаллно требали обрадити, да су само 2 или 3 министарства уписивали своје информације о јавним набавкама у портал о јавним набавкама БиХ.“, казала је за БН представница Фондације за развој и демократију, Стела Васић.

Бивши министар здравља РС Слободан Станић сматра да је истраживање значајно поједностављено и да се у овом случају није дотакло кључних проблема.

„Кључни проблем у Републици Српској је план и мрежа здравствених установа. Други проблем здравства Републике Српске је што имамо дупло мање здравствених радника, свега 2.400 љекара, а тако је слично и са медицинским сестрама које треба да пружају његу и бригу о пацијентима, а да имамо дупло више немедицинских радника у односу на европски просјек, стандардне и нормативе.“, каже Станић.

Да би контрола уопште била могућа, Станић каже да реформа мора да почне од министарства здравља и да се пренесе на ФЗО. Неопходно је и да се регулишу токови новца у здравству, као и да се регулише квалитет и обим пружања услуге, права пацијената, али и права здравствених радника.

Станић сматра и да истраживање није објективно, јер у обзир није узето ни колико новца сами грађани троше на куповину лијекова.



БН ТВ