Животне лекције Мајкла Керика...
Реченица коју ниси смео да кажеш сер Алексу, 15. 000 изгубљених на доџ вајперу и црне мисли после римског финала! Сада ће све то моћи да пренесе млађима. . .
Фудбал 14.10.2018 | 22:30
“Овде смо навикли на победе. Критике овде нису оне на које си навикао. Сви те гледају другачије кад си у Манчестер јунајтеду. Сви желе да те победе, сви желе део тебе, сви желе да те критикују, сви те јуре и нападају”, уверљиво је говорио пргави Шкот.
Керик је добро знао каква га репутација прати. Замислио се. Покушавао је да нађе прави одговор…
“Као у Челсију?”, питао је.
“Не, сине, ово је Манчестер јунајтед, ми смо другачији од осталих”.
Схватио је одмах да је погрешио. Процес сазревања. Није му било први пут да се није најбоље снашао у тренутку. Још док је играо у Вест Хему, тек је дошао до јачег уговора, умео је сам себе да се постиди. Као онда када је потрошио 45.000 фунти на доџ вајпер, звер од аутомобиле како сам каже. Поносно га је довезао на тренинг центар, све док није видео лице Тонија Кара, директора за развој омладинаца.
“Мислио сам да сам сад у послу. Имао је и велику наранџасту штрафу преко хаубе. Онда је Тони паркирао поред. Ништа није рекао. Самос ам приметио разочарање у његовом погледу. Никада се нисам осетио тако милим. Само сам се питао: Шта то дођавола радим”?
Аутомобил је продао првом приликом, није му сметало ни што је на њима изгубио 15.000 фунти, пошто их је дао за 30.000. Само да их се отараси. Извукао је лекције. И одавно је већ ментор другим полетелим дечацима. Прво као један од искуснијих играча, има за пасом пет титула у Премијер лигу,ФА куп, Лигу шампиона, Лигу Европе, три Лига купа, а сада и као помоћни тренер у Јунајтеду.
“Гледаш те момке, живот који живе, кола које возе… И знаш да ће да направе пар глупости. То што су од 19. или 20. године на пиједесталу не чини их старијим ни мудријим. То су још деца. Али да им неко као ја, а долазио сам вајпером на тренинге, превише соли памет? Чекај мало”, поштено ће Керик.
Требало би ипак да се замисле многи пре но што одлуче да га не послушају. Свашта је превалио Керик преко главе. И доброг. И лошег. Први пут говори о томе, али после финала Лиге шампиона 2009. године у Риму – рутинских 2:0 за Барселону – пао је у својеврсну депресију.
“Никоме нисам ни рекао. Знали су супруга Лиса, мајка, отац, брат Грејем је морао да примети. И нико више. И у клубу ће тек сазнати. Просто, такав сам. Не идем около и кукам. Повучен сам и доста тога чувам у себи. Сам се борим са проблемима, не знам да ли је то исправно или не, али такав сам. Можда би све било другачије да сам се некоме поверио, али нисам”.
А шта се заправо десило?
“Можда звучи екстремно кад чујеш за депресију због једне утакмице, али ја сам заиста био на мрачном месту. Можда звучи лудо што фудбал поредим са смрћу, али после Рима ја сам био у жалости”.
Постајало је све горе. Фергусон једва да му се обраћао након што је Керикова грешка претгодила Барсином голу. Сумњао је да ће га продати.
“Није да сам патио из дана у дан. Нисам лежап у кревету, па да су људи морали да ме извлаче. Али су сви видели на играм к…ц од фудбала. Нисам уживао. Само сам желео што пре да прође”.
Ни у репрезентацији Енглеске нико није придавао значај томе.
“Најгоре је било у Јужној Африци. Нисам ни желео да будем тамо (на Светском првенству 2010, прим.аут). Лиси сам то и рекао телефоном: Хоћу кући. Никада то наравно не бих урадио, али баш сам био ниско. Уосталом, мислим да није ни требало да ме зову. Први сам себе не би изабраои, играо сам лоше. Кад су ме звали нисам могао да верујем. Чудан је то осећај. Идеш на Мундијал са Енглеском, а не желиш да будеш ту и мислиш да не би ни требало да сит у. Питао сам се зашто је Фабио Капело уопште звао”.
Сада се само нада да ће, ако налети на сличан такав случај, умети да препозна проблем у којима је играч.
“Данас се више прича о томе и верујем да би ми сада неко пришао. Људи знају да о томе треба говорити, да им нико неће судити због тога, да им каријере неће због тога пропасти”.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар