Životne lekcije Majkla Kerika...
Rečenica koju nisi smeo da kažeš ser Aleksu, 15. 000 izgubljenih na dodž vajperu i crne misli posle rimskog finala! Sada će sve to moći da prenese mlađima. . .
Fudbal 14.10.2018 | 22:30
“Ovde smo navikli na pobede. Kritike ovde nisu one na koje si navikao. Svi te gledaju drugačije kad si u Mančester junajtedu. Svi žele da te pobede, svi žele deo tebe, svi žele da te kritikuju, svi te jure i napadaju”, uverljivo je govorio prgavi Škot.
Kerik je dobro znao kakva ga reputacija prati. Zamislio se. Pokušavao je da nađe pravi odgovor…
“Kao u Čelsiju?”, pitao je.
“Ne, sine, ovo je Mančester junajted, mi smo drugačiji od ostalih”.
Shvatio je odmah da je pogrešio. Proces sazrevanja. Nije mu bilo prvi put da se nije najbolje snašao u trenutku. Još dok je igrao u Vest Hemu, tek je došao do jačeg ugovora, umeo je sam sebe da se postidi. Kao onda kada je potrošio 45.000 funti na dodž vajper, zver od automobile kako sam kaže. Ponosno ga je dovezao na trening centar, sve dok nije video lice Tonija Kara, direktora za razvoj omladinaca.
“Mislio sam da sam sad u poslu. Imao je i veliku narandžastu štrafu preko haube. Onda je Toni parkirao pored. Ništa nije rekao. Samos am primetio razočaranje u njegovom pogledu. Nikada se nisam osetio tako milim. Samo sam se pitao: Šta to dođavola radim”?
Automobil je prodao prvom prilikom, nije mu smetalo ni što je na njima izgubio 15.000 funti, pošto ih je dao za 30.000. Samo da ih se otarasi. Izvukao je lekcije. I odavno je već mentor drugim poletelim dečacima. Prvo kao jedan od iskusnijih igrača, ima za pasom pet titula u Premijer ligu,FA kup, Ligu šampiona, Ligu Evrope, tri Liga kupa, a sada i kao pomoćni trener u Junajtedu.
“Gledaš te momke, život koji žive, kola koje voze… I znaš da će da naprave par gluposti. To što su od 19. ili 20. godine na pijedestalu ne čini ih starijim ni mudrijim. To su još deca. Ali da im neko kao ja, a dolazio sam vajperom na treninge, previše soli pamet? Čekaj malo”, pošteno će Kerik.
Trebalo bi ipak da se zamisle mnogi pre no što odluče da ga ne poslušaju. Svašta je prevalio Kerik preko glave. I dobrog. I lošeg. Prvi put govori o tome, ali posle finala Lige šampiona 2009. godine u Rimu – rutinskih 2:0 za Barselonu – pao je u svojevrsnu depresiju.
“Nikome nisam ni rekao. Znali su supruga Lisa, majka, otac, brat Grejem je morao da primeti. I niko više. I u klubu će tek saznati. Prosto, takav sam. Ne idem okolo i kukam. Povučen sam i dosta toga čuvam u sebi. Sam se borim sa problemima, ne znam da li je to ispravno ili ne, ali takav sam. Možda bi sve bilo drugačije da sam se nekome poverio, ali nisam”.
A šta se zapravo desilo?
“Možda zvuči ekstremno kad čuješ za depresiju zbog jedne utakmice, ali ja sam zaista bio na mračnom mestu. Možda zvuči ludo što fudbal poredim sa smrću, ali posle Rima ja sam bio u žalosti”.
Postajalo je sve gore. Ferguson jedva da mu se obraćao nakon što je Kerikova greška pretgodila Barsinom golu. Sumnjao je da će ga prodati.
“Nije da sam patio iz dana u dan. Nisam ležap u krevetu, pa da su ljudi morali da me izvlače. Ali su svi videli na igram k…c od fudbala. Nisam uživao. Samo sam želeo što pre da prođe”.
Ni u reprezentaciji Engleske niko nije pridavao značaj tome.
“Najgore je bilo u Južnoj Africi. Nisam ni želeo da budem tamo (na Svetskom prvenstvu 2010, prim.aut). Lisi sam to i rekao telefonom: Hoću kući. Nikada to naravno ne bih uradio, ali baš sam bio nisko. Uostalom, mislim da nije ni trebalo da me zovu. Prvi sam sebe ne bi izabraoi, igrao sam loše. Kad su me zvali nisam mogao da verujem. Čudan je to osećaj. Ideš na Mundijal sa Engleskom, a ne želiš da budeš tu i misliš da ne bi ni trebalo da sit u. Pitao sam se zašto je Fabio Kapelo uopšte zvao”.
Sada se samo nada da će, ako naleti na sličan takav slučaj, umeti da prepozna problem u kojima je igrač.
“Danas se više priča o tome i verujem da bi mi sada neko prišao. Ljudi znaju da o tome treba govoriti, da im niko neće suditi zbog toga, da im karijere neće zbog toga propasti”.
Izvor: mozzartsport
FOTO: Action Images
Komentari / 0
Ostavite komentar