Левандовски о новцу, одбојци и још нечему...

Фудбал је емоција, тастатура је мржња! Голгетер Бајерна без длаке на језику. . .

Фудбал 14.10.2018 | 23:30 Углед Збигњева Бонијека неће никад достићи. Али да ли је у 21. веку Пољска имала бољег фудбалера одРоберта Левандовског? То чак није ни тема. Па ипак некад се чини да је голгетер Бајерна од тога имао више штете него користи. На Мундијалу у Русији, на који су Пољаци отиши пуни самопоуздања, игра се распала због лоших односа у свлачионици, грешкама смењеног селектора Адама Навалке… Међутим, најлакше је било критиковати Левандовског. Три месеца после Светског првенства популарни Лева се зато осврнуо на силне критике које је морао да истрпи.

“Било би преблаго рећи да сам био разочаран. Био сам закуцан”, каже Левандовски у опширном интервјуу за СпортоwеФактy.

“Мада морате да направите разлику између онога што се дешава на интернету и онога што људи заиста мисле. Фудбал је емоција, често се нешто прво изговори, па се тек онда размисли… На улици су ми људи прилазили, тапшали по леђима, охрабривали топлим речима. То је права реакција фудбалског навијача, а не мржња за компјутерском тастатуром. Али људи на интернету често покушавају све да ураде како би били примећени, како би започели неку расправу. У директном контакту исти ти људи нису такви”, износиЛевандовски своје виђење чувеног “интернет навијача” .

Зна добро како им је. И сам је навијач. Кад гледа репрезентацију одбојке рецимо.

“Ми смо као глумци у позоришту. Излазимо на терен, навијачи траже спектакл. Не мора он да се разуме у детаље. Он је дошао да види победу и на то рачуна. Као ја кад гледам наше одбојкаше. Испрва нисам знао ни правила”, присећа се Лева недавно завршеног Светског првенства на коме су пољски одбојкаши освојили титулу.

И тад су нормално кренуле приче о томе колико зарађују фудбалери, колико одбојкаши… Доста смо ту слични Пољацима.

“То говоре људи који не знају ништа о спорту. Прво, нисмо ми имали никакве бонусе. Друго, финансије спорту одређује његова популарност. А ја у понедељак после одбојкашког финала уђем у свлачионицу и нико не зна ни да смо играли. Знао је само Рафиња и то зато што сам га пре утакмице провоцирао како ћемо да победимо Бразилце. У немачким медијима ни речи. Али је зато свуда по свету било да је Немачка испала у групној фази фудбалског Мундијала... Желим им све најбоље, да зарађују све више, али није исто. Нити живимо у комуни па да све делимо”.

Да се вратимо ми ипак на фудбал. Писало се о клановима, разузданим припремама, поделама на младе и старе… Левандовски ипак прст кривице упире ка селектору Адаму Навалки, иако га издваја као најбољег са којим је радио. Овог пута једноставно није успео.

“Нова тактика је изазвала хаос, а хаос је оборио наше самопоуздање. Те промене су биле беспотребне и у најгорем могућем тренутку. Добро смо фунцкионисали до тада. После Мундијала су нас многи критиковали, јер критика продаје новине. И да, јесмо је заслужили. Али има ту и друга стране. Неке су критике засноване на погрешним аргументима. Некад гледам емисије, читам новине и не верујем шта видим”.

Било је ипак и неких неспорних ствари коеј смо могли видети. Лукаш Пишчек је рецимо открио да су играчи предвођени Левандовским тражили састанак са селектором, баш да разговарају око тактике?

“Било је тога. У фудбалу мораш да верујеш тренеру, јер ако помислиш да знаш боље, оде све у погрешном правцу. Рекао сам му шта мислим да не ваља. Рекли су и други. Он је записао све и после су се неки наши страхови обистинили у пријатељском сусрету са Чилеом. Јавила се несигурност, а несигурност на Мундијалу значи крај”.

Сам тренер је имао чудне изговоре, па је рецимо рекао и да је тренинг пред меч са Сенегалом био превише напоран?!

“Апсолутно се не слажем са тим. Вероватно је атмосфера била таква да се тражио кривац. У ствари, била је то комбинација неколико фактора. И настао је хаос. Није било аутоматизма, ништа није функционисало како би требало. Нисмо знали да ли да скачемо на противника, кад да додајемо, увек смо метар каснили… Није требало да играмо тамо на Мундијалу. Али на последњој контролној утакмици пре турнира лако смо савладали Литванију и селектор је вероватно помислио да то може да успе. А Литванци, најблаже речено, нису таш ниво”.

А какав је ниво фудбала у Пољској? Расте, али Левандовски сматра да може и мора много боље.

“Има нас више у најјачим такмичењима, али и даље мало за земљу од 38.000.000. Много тога треба мењати, почевши од физичког образовања у школама. Па и одговарајуће мотивације за учитеље. Да будемо искрени, нико не сања да буде учитељ у школи, а требало би да буду добро плаћени, јер су они ти који дижу нове генерације, они дају квалитет за будућност. Криви су и родитељи. Дају им оправдања да не иду на физичко чим падне киша да се неко дете случајно не разболи. Болесно”.

И ту се полако удаљавамо од фудбала… Слово о новцу о коме Левандовски сада отворено говори након што је дао велики новац у хуманитарне сврхе и касније схватио да може да обезбеди још већи када стане у заштиту угрожених и говори о онима којима треба помоћ.

“Овде су ми говорили да никако не хвалим тиме колико сам зарадио, да не уживам превише у њему, најбоље да о томе не говорим уопште. Морао сам да одем из Пољске да бих научио да није срамота имати. Зарадио сам тај новац, нико ми ништа није поклонио”.

Па опет, и у Минхену су за Левандовског говорили да јури за парама када је хтео да издејствује селидбу из Бајерна у Реал?

“Није била ствар у томе. Имао сам сијасет понуда. Али кад сам осетио да клуб води чудну трансфер политику, решио сам да проговорим о понудама које сам имао. Да покажем да ако не одговарам толиким људима, могу увек да одем. А увек сам знао да ће, ма каква понуда стигла, Бајернов одговор бити: Не, не и не. Добро се осећам овде, срећан сам у Бајерну”, каже Левандовски.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес