Levandovski o novcu, odbojci i još nečemu...
Fudbal je emocija, tastatura je mržnja! Golgeter Bajerna bez dlake na jeziku. . .
Fudbal 14.10.2018 | 23:30
“Bilo bi preblago reći da sam bio razočaran. Bio sam zakucan”, kaže Levandovski u opširnom intervjuu za SportoweFakty.
“Mada morate da napravite razliku između onoga što se dešava na internetu i onoga što ljudi zaista misle. Fudbal je emocija, često se nešto prvo izgovori, pa se tek onda razmisli… Na ulici su mi ljudi prilazili, tapšali po leđima, ohrabrivali toplim rečima. To je prava reakcija fudbalskog navijača, a ne mržnja za kompjuterskom tastaturom. Ali ljudi na internetu često pokušavaju sve da urade kako bi bili primećeni, kako bi započeli neku raspravu. U direktnom kontaktu isti ti ljudi nisu takvi”, iznosiLevandovski svoje viđenje čuvenog “internet navijača” .
Zna dobro kako im je. I sam je navijač. Kad gleda reprezentaciju odbojke recimo.
“Mi smo kao glumci u pozorištu. Izlazimo na teren, navijači traže spektakl. Ne mora on da se razume u detalje. On je došao da vidi pobedu i na to računa. Kao ja kad gledam naše odbojkaše. Isprva nisam znao ni pravila”, priseća se Leva nedavno završenog Svetskog prvenstva na kome su poljski odbojkaši osvojili titulu.
I tad su normalno krenule priče o tome koliko zarađuju fudbaleri, koliko odbojkaši… Dosta smo tu slični Poljacima.
“To govore ljudi koji ne znaju ništa o sportu. Prvo, nismo mi imali nikakve bonuse. Drugo, finansije sportu određuje njegova popularnost. A ja u ponedeljak posle odbojkaškog finala uđem u svlačionicu i niko ne zna ni da smo igrali. Znao je samo Rafinja i to zato što sam ga pre utakmice provocirao kako ćemo da pobedimo Brazilce. U nemačkim medijima ni reči. Ali je zato svuda po svetu bilo da je Nemačka ispala u grupnoj fazi fudbalskog Mundijala... Želim im sve najbolje, da zarađuju sve više, ali nije isto. Niti živimo u komuni pa da sve delimo”.
Da se vratimo mi ipak na fudbal. Pisalo se o klanovima, razuzdanim pripremama, podelama na mlade i stare… Levandovski ipak prst krivice upire ka selektoru Adamu Navalki, iako ga izdvaja kao najboljeg sa kojim je radio. Ovog puta jednostavno nije uspeo.
“Nova taktika je izazvala haos, a haos je oborio naše samopouzdanje. Te promene su bile bespotrebne i u najgorem mogućem trenutku. Dobro smo funckionisali do tada. Posle Mundijala su nas mnogi kritikovali, jer kritika prodaje novine. I da, jesmo je zaslužili. Ali ima tu i druga strane. Neke su kritike zasnovane na pogrešnim argumentima. Nekad gledam emisije, čitam novine i ne verujem šta vidim”.
Bilo je ipak i nekih nespornih stvari koej smo mogli videti. Lukaš Pišček je recimo otkrio da su igrači predvođeni Levandovskim tražili sastanak sa selektorom, baš da razgovaraju oko taktike?
“Bilo je toga. U fudbalu moraš da veruješ treneru, jer ako pomisliš da znaš bolje, ode sve u pogrešnom pravcu. Rekao sam mu šta mislim da ne valja. Rekli su i drugi. On je zapisao sve i posle su se neki naši strahovi obistinili u prijateljskom susretu sa Čileom. Javila se nesigurnost, a nesigurnost na Mundijalu znači kraj”.
Sam trener je imao čudne izgovore, pa je recimo rekao i da je trening pred meč sa Senegalom bio previše naporan?!
“Apsolutno se ne slažem sa tim. Verovatno je atmosfera bila takva da se tražio krivac. U stvari, bila je to kombinacija nekoliko faktora. I nastao je haos. Nije bilo automatizma, ništa nije funkcionisalo kako bi trebalo. Nismo znali da li da skačemo na protivnika, kad da dodajemo, uvek smo metar kasnili… Nije trebalo da igramo tamo na Mundijalu. Ali na poslednjoj kontrolnoj utakmici pre turnira lako smo savladali Litvaniju i selektor je verovatno pomislio da to može da uspe. A Litvanci, najblaže rečeno, nisu taš nivo”.
A kakav je nivo fudbala u Poljskoj? Raste, ali Levandovski smatra da može i mora mnogo bolje.
“Ima nas više u najjačim takmičenjima, ali i dalje malo za zemlju od 38.000.000. Mnogo toga treba menjati, počevši od fizičkog obrazovanja u školama. Pa i odgovarajuće motivacije za učitelje. Da budemo iskreni, niko ne sanja da bude učitelj u školi, a trebalo bi da budu dobro plaćeni, jer su oni ti koji dižu nove generacije, oni daju kvalitet za budućnost. Krivi su i roditelji. Daju im opravdanja da ne idu na fizičko čim padne kiša da se neko dete slučajno ne razboli. Bolesno”.
I tu se polako udaljavamo od fudbala… Slovo o novcu o kome Levandovski sada otvoreno govori nakon što je dao veliki novac u humanitarne svrhe i kasnije shvatio da može da obezbedi još veći kada stane u zaštitu ugroženih i govori o onima kojima treba pomoć.
“Ovde su mi govorili da nikako ne hvalim time koliko sam zaradio, da ne uživam previše u njemu, najbolje da o tome ne govorim uopšte. Morao sam da odem iz Poljske da bih naučio da nije sramota imati. Zaradio sam taj novac, niko mi ništa nije poklonio”.
Pa opet, i u Minhenu su za Levandovskog govorili da juri za parama kada je hteo da izdejstvuje selidbu iz Bajerna u Real?
“Nije bila stvar u tome. Imao sam sijaset ponuda. Ali kad sam osetio da klub vodi čudnu transfer politiku, rešio sam da progovorim o ponudama koje sam imao. Da pokažem da ako ne odgovaram tolikim ljudima, mogu uvek da odem. A uvek sam znao da će, ma kakva ponuda stigla, Bajernov odgovor biti: Ne, ne i ne. Dobro se osećam ovde, srećan sam u Bajernu”, kaže Levandovski.
Izvor: mozzartsport
FOTO: Action Images
Komentari / 0
Ostavite komentar