Хоће ли БиХ моћи задржати раднике?

Њемачка, једна од омиљених дестинација оних који напуштају Босну и Херцеговину ускоро би требала добити нови закон о усељавању. Он би требало да олакша долазак квалификованих радника из цијелог свијета, између осталог и Балкана. Судећи према предизборним порукама, заустављање исељавања тренутно је на запећку политичких приоритета.

Босна и Херцеговина 04.10.2018 | 10:33 За петнаест дана Анђела Димитрић сели у Њемачку, а овој медицинској сестри требало је петнаест минута да у близини Нуремберга нађе посао у једној универзитетској клиници.

"Послала сам маил и биографију у пола пет, ван радног времена, јер раде до три. Након 15 минута сам добила повратну информацију - да дођем на разговор и пробни рад, прича Димитрић.

Н1: "Упркос томе што нисте имали нити један документ?

"Нисам нити један документ приложила, све што сам о себи написала, они су у то повјеровали", каже.

Осам ученика Анђелиног разреда напушта БиХ, каже саговорница. Но, ако погледамо стање на евиденцији незапослених, видјећемо да су у скоро сваком кантону медицинске сестре у врху по броју незапослености.

Може ли Босна и Херцеговина понудити алтернативу онима који желе остати?

Обим иностраних пословних понуда драстично је порастао у Босни и Херцеговини, али у регији, показују подаци компаније Колектив/Посао.ба. У првој половини ове године, иностране фирме понудиле су знатно више позиција за грађевинске раднике, електричаре и собарице.

"Дефицит већ постоји у бројним индустријама и проблем није само у одласку људи, већ и у непостојању тих кадрова на нашем тржишту рада. На примјер, у ИТ сектору немамо софтwаре девелопере, у текстилној индустрији немамо шивача, у металској немамо заваривача, немамо ЦНЦ оператера. Уколико се повећа број наших људи који одлазе, то може само повећати дефицит и наше индустрије ће се једноставно престати развијати", каже Ерна Саљевић, ПР компаније Колектив/Посао.ба

Аднан Ферхатбеговић, премда инжињер електротехнике, посветио се истраживању црних демографских прилика. Покушао је израчунати колико наша земља заиста губи.

"Ако 100.000 људи помножимо са 200.000 КМ, колико кошта подизање и образовање младе особе, долазимо до 25 милијарди КМ, које смо изгубили у само четири године. Поређења ради, Хрватска је још 2006. године у Сабору донијела националну политику - документ који је од стратешког значаја за државу. Имају министарства за демографију и слично, а код нас се ништа не дешава по том питању", тврди Фергатбеговић.

С друге стране, Њемачка би ускоро требала добити закон о усељавању којим би се олакшао долазак квалификованих радника из цијелог свијета. Хоће ли то опустошити Балкан?

"У посљедње три године је око 200.000 радних виза издато за раднике Западног Балкана, али само за дефицитарна занимања, а сада ће важити и за све. Закон ће обухватати, чује се, и план, како да се врбује радна снага по земљама ван ЕУ. Највећа разлика је у томе што више неће бити случај да долазе само дефицитарна занимања", каже Немања Рујевић, новинар Деутсцхе Wеллеа.

Но, БиХ, очигледно, још нема адекватан одговор. Тренутна власт нема званичне податке о исељавању, а они који претендују на наредну власт нису понудили конкретне стратегије.

Извор: Н1