Мањине немају приступ правима

Националне мањине у Босни и Херцеговини не уживају ефективан приступ њиховим правима, закључује се у најновијем Извјештају Савјетодавног одбора Вијећа Еуропе објављеном данас. Наводећи да је примјетан одређени напредак у вези са питањима и правима ромске мањине у Босни и Херцеговини, као и са потенцијалним увођењем интегрираних школа, Савјетодавни одбор Вијећа Еуропе о Оквирној конвенцији за заштиту националних мањина закључује у свом новом мишљењу да националне мањине у БиХ још увијек не уживају ефективан приступ њиховим правима.

Босна и Херцеговина 03.10.2018 | 11:04 Испитујући остварени напредак и представљајући препоруке на основу информација које су доставиле власти и на основу посјете БиХ прошле године, Одбор закључује да у земљи која је још увијек дубоко подијељена између три конститутивна народа, националне мањине су и даље институционално дискриминиране и нису у могућности у потпуности учествовати у политичким процесима у земљи.

Упркос пресуди Еуропског суда за људска права, политичка права такозваних "осталих" грађана да буду бирани и да буду носиоци високих јавних функција су и даље онемогућена због недостатка политичке воље за измјену уставних и законских одредби.

Јавни живот у Босни и Херцеговини и даље бива обиљежен сегрегацијом, при чему припадници конститутивних народа који живе изван територије која кореспондира са њиховом етничком припадности  такође трпе дискриминацију, а у неким случајевима насиље и злостављање.

Како се наводи, политички лидери и друге јавне личности и даље праве подјеле, дају дискриминирајуће изјаве и тиме погоршавају етничке подјеле. Након што такве изјаве не наилазе на осуду надлежних институција, то надаље ствара простор за некажњивост.

БиХ је уложила недовољно напора да се обезбиједи изучавање језика мањина. Не постоје публикације нити емисије на мањинским језицима, нити се ти језици користе у свакодневним контактима са управним институцијама.

Иако је видљиво да иницијативе организација цивилног друштва показују да постоји воља за увођењем интегрисаних школа, експерти Вијећа Европе нису уочили довољан напредак када се ради о искорјењивању сегрегације у образовању.

Ромска популација у Босни и Херцеговини се и даље суочава са озбиљним потешкоћама и дискриминацијом у смислу приступа запошљавању, здравственим услугама, редовном образовању и становању.

Многи живе у одвојеним заједницама, често у животним условима испод сваког људског стандарда, истиче се у извјештају.

Иако је примјећен одређени напредак у процедури издавања докумената припадницима ромске популације, првенствено у вези са уписом дјеце у школу, Савјетодавни одбор ВЕ ипак указује на алармантно високу стопу напуштања образовања, која је нарочито присутна међу дјевојчицама ромске националности.

Као приоритетна мјера, у извјештају се препоручује измјена устава и других законских одредби којима се елиминише дискиминација "осталих" и свих других особа чија етничка припадност не кореспондира њиховом мјесту пребивалишта када је у питању њихово право да обнашају јавне функције.

Такође се позива на директну и недвосмислену осуду свих изјава у јавности које подстичу етничку мржњу. Позива се на промовисање интеркултуралног, међуетничког и међурелигијског дијалога, отклањање сегрегације у образовању и осигурање адекватног приступа становању, запошљавању, здравственим услугама и образовању припадницима ромске популације у Босни и Херцеговини.

Остале препоруке подразумијевају објављивање резултата пописа становништва и домаћинстава који се односе на етничку припадност грађана који се воде као "остали", надаље, препоруке такође позивају на спријечавање, истрагу, гоњење и санкционисање свих злочина и криминалних радњи мотивисаних мржњом на основу расе или етничке припадности.

Такође, потребна је континуирана подршка институцији Омбудсмена - да се усвоји без одлагања Акциони план за Роме 2017-2020, и да се уклоне све препреке правима и приступу ромске дјеце образовању.

Власти у Босни и Херцеговини морају активније радити на развоју наставе на језицима мањина и осигурати све потребне одредбе за употребу мањинских језика кроз надлежне институције. Институције такође морају наложити јавним емитерима да испуне своје законске обавезе према националним мањинама.

И на крају, Савјетодавни одбор Вијећа Еуропе препоручује ревизију одредаба које уређују функционисање Државног одбора за националне мањине како би се осигурало да припадници националних мањина сами бирају своје представнике и утичу на доношење одлука о питањима која се дирекно тичу њихових права.

Извор: Фена