У БиХ све мање радне снаге

Одлазак људи из наше земље ствара проблем недостатка радне снаге, а посебно се то осјети у сезонским дјелатностима. Власт на овоме ништа не чини, а празна мјеста у нашим фирмама и пољопривредним газдинствима већ попуњава радна снага с истока.

Босна и Херцеговина 22.09.2018 | 11:39 Томислав Мајић, предсједник Удружења за предузетништво и посао Линк из Мостара, каже да постоји парадокс односа статистика са служби за запошљавање и стварног стања на тржишту рада у нашој земљи, односно озбиљног недостатка радника за бројна занимања.

"Људи су остали пријављени на списковима служби за запошљавање, а раде или на Јадрану, поготово као сезонска радна снага или даље на западу. Има код нас фирми које нуде пет КМ сатницу за послове у пољопривреди, али исти ти људи могу добити посао на Јадрану (конобари, собарице, помоћни кухари, ...) и зарадити и 1.500 евра мјесечно. За власника нашег пољопривредног добра платити радника 5 КМ по сату је много, а и поред тога дошло је вријеме да ту радну снагу морамо увозити с подручја јужне Србије или Македоније", каже Мајић.

С друге стране стручна радна снага, наставља Мајић, разне занатије, електричари, водоинсталери, бравари, вариоци... су "прогледали" и отишли на запад. Није битна ни диплома, важно је знати нешто радити и ти су већ од Хрватске, Словеније до Њемачке, раде и зарађују.

"Поготово они који имају хрватске пасоше су то искористили, а Њемачка је већ најавила да ће отворити границе и за оне који имају пасоше БиХ, ако су у стању наћи посао код њих. Док запад тражи наше раднике, ми остајемо без радне снаге.

Одлазе образовани и необразовани, у задње вријеме посебно они високообразовани који налазе на западу радна мјеста у фирмама гдје бивају више цијењени и плаћени него је то код нас. Знам многе старије од педесет година који одлазе на запад и тамо налазе посао", резимира Мајић отужну економску слику у БиХ.

Мајић каже и како је генерални проблем радне снаге нешто што ће трајно притискати ове просторе јер се не подузима ништа што би помијенило трендове. Линк кроз своје пројекте ради преквалификацију радника за индустрију камена и друге сличне активности, али није толико моћно да мијења наставне планове и програме те образовни систем прилагођава потребама наше привреде.

"Нудимо готова рјешења институцијама власти, док они то не прихвате неће ова област на зелену грану. Власт би прије свега требала промијенити приступ према предузетништву, сектору који запошљава људе.

Рад је порески преоптерећен, од брута колико радник кошта послодавца, он добије тек 45 посто, док држава ужива у својих 55 посто. Оних пет марака раније споменуте сатнице се исплаћује сезонским радницима на црно. Да тај послодавац све измири држави, тај би га радник коштао 11 КМ, а то се ником не може исплатити", каже Томислав Мајић.

Мајић сматра да о послодавцима власт апсолутно не размишља, да су направљене грешке које се тешко могу исправити, да власт не слиједи позитивне примјере и програме од невладиног и реалног сектора.

"Наш образовни систем је још увијек прилагођен наставном особљу, а није потребама тржишта рада. Нема рјешења и напретка док се то не примијени", закључује предсједник Линка Томислав Мајић.

Посебно су изражене несташице радне снаге у секторима гдје је присутан сезонски одлив, као што је угоститељство. Многи херцеговачки кувари и конобари одлазе у Далмацију током туристичке сезоне, а и дуже. Трпе домаћи хотели и ресторани, а пројектима с преквалификацијом настоји се ријешити два проблема у исто вријеме. Производе се обучени радници за дефицитарне гране, а потенцијално се и умањује број незапоселних.

Центар за обуку и преквалификацију Чапљина проводи четврти циклус обуке за занимање кухара и конобара. Један од учесника је и Сеид Чустовић, тридесетседмогодишњи незапослени професор хисторије, без дана радног искуства у струци. Каже нам да је престао да се јавља на конкурсе у образовним институцијама и архивима, те љубав према кухању проба претворити у занимање од којег би могао пристојно живјети.

"Образовне институције су строго политизиране, ту без озбиљног залеђа немаш нити промил шансе. Као такав више шансе видим у реалном сектору гдје би се требале више цијенити неке друге карактеристике, као марљивост, стручност и љубав према послу којег обављате. Како у угоститљеству недостаје радне снаге конкурс Центра за обуку и преквалификацију у Чапљини видио сам као своју шансу", каже нам Чустовић.

(Клиx)