Прича, ЛШ: Валенсија - Марселинов нови експеримент!

Марселино јесте унео нову енергију на Местаљу, али откако је ова сезона отворена појавила се оправдана сумња да Слепи мишеви већ почињу да бледе. . . Без победе у новој сезони, оптерећена теретом великих улагања, Валенсију су почели да прогањају духови прошлости.

Фудбал 19.09.2018 | 16:30 Можда јесу прошле само три године откад је Валенсија последњи пут заиграла у Лиги шампиона, али нама се чини као да је пролетела бар деценија!

Сетите се само шта се све издешавало од тог, засад последњег учешћа у елити... Воро је дошао после Нуна Еспириту Санта, а у међувремену кроз славни клуб са истока Шпаније продефиловали су Гери Невил, Ћезаре Прандели и Воро у још два наврата, све док на клупу није стигао Марселино Торал. У том временском раздобљу Валенсија је била ближа зони испадања него елити, две узастопне сезоне завршене су на дванаестој позицији. После свих тешких пораза, изгубљених утакмица и претрпљене бруке мало ко могао је да верује да ће тог 1. јула 2017. године Валенсија добити спасиоца, човека који ће клуб окренути наопачке и вратити му победнички сјај!

Марселино јесте унео нову енергију на Местаљу, али откако је ова сезона отворена појавила се оправдана сумња да Слепи мишеви већ почињу да бледе... Без победе у новој сезони, оптерећена теретом великих улагања, Валенсију су почели да прогањају духови прошлости. Није то нимало пријатна ситуација, а Марселинусу се клупске главешине већ попеле на главу. Ако резултата ускоро не буде - над Валенсијом би опет могли да се надвију црни облаци

Е, сад, шта то Валенсија има на располагању? Реакција на тржишту уопште није била лоша, као ни одлука да се већи простор укаже талентованим синовима. Потрошено је преко 125.000.000 евра, али је Валенсија ту практично за 77.000.000 европских новчаница откупила тројицу понајбољих играча из одличне прошле сезоне - Гонсала Гуедеша, Жофрија Кондогбију и Џејсона Муриља. Озбиљно су ремонтирани одбрана и напад, има и новајлија у вези... Али, резултати су и даље испод сваког очекивања. Да ли Марселино није довољно уиграо тим, или је по среди нешто друго, показаће наредне седмице...

Валенсија на гол линији има Нета. Бразилског голмана с италијанским пасошем, који је на Местаљу стигао прошлог лета. У својој првој сезони оставио је врло добар утисак и правио је разлику добрим интервенцијама. Научио је доста од Ђиђија Буфона док је био у Јувентусу, али нико вам неће рећи да је међу најбољим голманима у Европи. Валенсија свакако може да рачуна на одређени мир када је та позиција у питању, бар с Нетом. Друга је прича Шпанац Хауме Доменек, због којег навијачима зна да се подигне коса на глави.

Оно што је красило Валенсију прошле сезоне и оставило печат као доказ квалитетног Марселиновог рада је - одбрана. Ту је одлични тренер направио огроман искорак у односу на нека прошла времена, када су одбране биле бушне као сито, а промаја дувала на све стране. И поред тога Марселино се одлучио за одређене промене.

Уместо нешто дефанзивнијег Мартина Монтоје за 8.000.000 евра стигао је офанзивнији Рикардо Пићини из Спортинга. Са њим би Валенсија требало да добије нешто израженији моменат оптерећења стране напада, али мање дефанзивног квалитета. Проблем је што је он једини класични десни бек, а Валенсија је морала да прода несуђеног повратника Жоаоа Кансела Јувентусу како би добила новац за Гуедеша. Место на десном боку је мучило екипу и лане, а бољка није решена. Рубен Везо, технички, може да одговори изазову на десном боку, мада је он штопер.

На тој позицији Валенсија има баш јаку конкуренцију. Габријел Паулиста, Џејсон Муриљо, Езекијел Гарај и новајлија Муктар Дијакаби. Овај последњи стигао је из Лиона за 15.000.000 евра и већ је заузео место место у срцу одбране. Марселину је било важно да добије штопера који зна с лоптом, то ће му Дијакабидонети, поред игре кратких додавања. Интересантно, партнер у одбрани му је Габријел, а питање је како ће одбрана Валенсије изгледати када се Гарај буде опоравио од повреде колена. Муриљо још није добио прилику да заигра, иако је Марселино тражио да остане после године позајмице из Интера. Дијакабијев долазак значи да Валенсија сада има четири врло добра штопера, а млади Француз с коренима из Гвинеје отвара могућност играња са три играча позади, ако буде потребе.

Детету клуба Хозеу Гаји пружена је велика прилика на левом боку и он исту јако добро користи. Не само да је прототип шпанског бека који воли да иде напред, већ је због својих игара и потенцијала награђен дебитантским наступом за репрезентацију Шпаније у Лиги нација. Наводно, он би требало да буде унапређена верзија Ђордија Албе, али нећемо да се залећемо са таквим констатацијама. Још једно дете клуба има ту част да буде на левом боку, а то је нешто млађи Тони Лато.

Везни ред би требало да буде Валенсијина снага ове сезоне. Клуб је имао велике планове са Франсисом Кокеланом, чак је почео да крчи тим како би њему дао више простора, али се онда догодило пуцање Ахилове тетиве на тренингу још у марту и од тада га нема у тиму. Велики пех. Срећом па капитен Дани Парехо и даље успева да напредује и игра све боље, мада и он не може све сам. Веза јесте ојачана куповином искусног Данијела Васа из Валенсије, али он више доприноси офанзиви него одбрани. Купљен је и Урош Рачић од Црвене звезде, али он је залог за будућност. Зато су очи упрте у Карлоса Солера. Још један производ клупске академије, који је каријеру почео на десном боку, али је све чешће у срцу везе. Кондобија се после кошмарних дана у Интеру коначно вратио коренима и времену када је у дресу Монака изазвао огромну пажњу највећих европских клубова. Поново је то онај фокусирани дугајлија, спреман да затегне одбрану и појача напад када се то од њега тражи. Његов останак у Валенсији окарактерисан је као најважнијим послом овог лета, уз решавање питања Гонсала Гуедеша. Управо би Кондогбија, заједно са Солером и Парехом требало да буде носилац тројке у везном редом.

Ипак, како се Марселинова филозофија највише своди на игру у формацији 4-4-2, јасно је да ће Солер највећи посао морати да ради на десној страни, заједно са суперталентованим Фераном Торесом. Време овог момка тек долази, има само 18 година, али упућени кажу да ће бити страшан. Офанзивнији је много одСолера, право је шпанско крило, али зна да се снађе и као нешто повученији играч.

Лева страна терена озбиљно је накрцана. Не само што је доведен Гуедеш, већ је направљен велики посао довођењем Дениса Черишева. Јасно, после одличних игара на Светском првенству, шанса није смела да се пропусти. Ту је Валенсија завршила велики посао, чак је Рус добио предност у односу на Гуедеша, око кога се подигла озбиљна прашина. Управе ПСЖ и Валенсије имале су један договор око откупне цене прошле године, али су после одличне сезоне у Паризу порасли апетити. Ипак, нашли су се на 40.000.000 евра.

На крају - напад. Заиста и даље није јасно зашто је Марселино толико инсиситрао на довођењу Кевина Гамеира и елиминацији Симонеа Зазе, али на крају је успео у својој намери. Довео је далеко искуснијег нападача (шест година старији), али не баш претерано продуктивнијег голгетера. Зато је накнадно и ангажован Миши Батшуаји из Челсија, па тако Валенсија у срцу офанзиве сада има њих двојицу уз Сантија Минуи Родрига. Истина, Лига шампиона доноси бар још шест додатних утакмица, али можда није било потребе за четворицом нападача. Срећа па Мина и Родриго могу чак да одговоре изазову и на боковима, мада би то значило одузимање минута Торесу, Солеру, Гуедешу, Черишеву... Родриго мора да игра, он је бисер клуба иЂулен Лопетеги га је летос хтео у Реалу. До договора није дошло због етикете од 100.000.000 евра. Врло је агилан, има инстикт врхунских нападача, постигао је 16 голова прошле сезоне, мада ове мора да дигне лествицу. Мина је процветао откако је Марселино стигао и вероватно ће само напредовати још више.

Прошле сезоне Валенсија је под Марселиновом командом играла најбржи фудбал у Примери, с много пресинга, много кратких додавања и трчања... Противници нису могли да их ухвате. Сада тога мањка, али у клубу верују да могу да се врате у живот и препознатљиву форму.

Што се Лиге шампиона тиче, Валенсија на папиру има квалитет у стартној постави и на клупи да прође групу. Како поред Јувентуса и Манчестер јунајтеда? Биће то луда и занимљива борба. Сваки резултат након проласка групе био би бонус за екипу, али прво треба стићи до нокаут фазе...

Извор: моззартспорт