Сви наши избори од деведесетих

Код нас избори само што нису, а од идеје, будућности и вриједности смо све даље.

Република Српска 18.09.2018 | 15:42 Просудите сами.

Француски гуру политичког маркетинга Јацqуес Сéгуéла  је рекао – гласа се за идеју, а не за идеологију; за будућност, а не за прошлост; за вриједност, а не за функцију. 

Код нас избори само што нису, а од идеје, будућности и вриједности смо све даље.

Политички кандидати су ово драгоцјено вријеме одлучили искористити на најпримитивнији начин- оцрнили политичке противнике. Тако смо овај пут остали ускраћени и за лажна обећања и за било какву причу о стању у здравству, образовању, одласку с ових простора, о корупцији, запошљавању, економији… Тема је заиста много, али политичарима су најбитније битније приче о другим кандидатима или ко је усташки потомак, ко дезертер, ко је чији отац, дјед, прадјед и на чијој су они страни били у прохујалим ратовима. То је ваљда кључно питање и проблем људи који мисле да требају водити ову земљу.

Овај времеплов ће вам показати колико се, нажалост, мало тога промијенило у прокетлих 20 и кусур година. Свега смо се у том периоду нагледали и наслушали па је тешко закључити за шта су се политички кандидати уопште борили од првих вишестранашких избора у БиХ до данас. И шта су уопште постигли.

У сваком случају просудите сами.



Избори 1990. године

На првим вишестраначким изборима СР БиХ одржаним 18. новембра 1990. године,  побједу су однијеле националне странке- Странка демократске акције, Српска демократска странка и Хрватска демократска заједница. Предсједник Предсједништва СР БиХ постаје Алија Изетбеговић (СДА), Предсједник Скупштине постаје Момчило Крајишник (СДС), док на чело Владе долази Јуре Пеливан из ХДЗ-а. 

Ово су неки од изборних слогана и плаката из предизборне утрке 1990. године а које је забиљежио чувени бх. фотограф Миломир Ковачевић и презентовао јавности путем изложбе „Страшни избори 1990.“ прије пуних осам 











Избори 1996. године

Први избори након Дејтонског мировног споразума одржани су 14. септембра 1996. године. И на овим изборима побједу односе три националне странке, исте оне које су побиједиле и 1990. године, Српска демократска странка, Странка демократске акције и Хрватска демократска заједница БиХ- Алија Изетбеговић, Момчило Крајишник и Крешимир Зубак.











Избори 1998. године

Други избори у Босни и Херцеговини након завршетка рата назначили су једним дијелом промјене, првенствено се то огледа у Републици Српској гдје је Српска демократска странка постала опозициона странка. Власт је припала Коалицији „Слога“ коју су чинили Српски народни савез, Социјалистичка партија и Странка независних социјалдемократа. Овдје је важно напоменути да је 18. јануара 1998. године Милорад Додик саставио своју прву Владу. 

У Предједништво БиХ те су године ушли Алија Изетбеговић, Анте Јелавић, а из коалиције Слога Живко Радишић.






Избори 2002. године

Четврти вишестраначки избори у БиХ у Предсједништво БиХ су довели Мирка Шаровића, Драгана Човића и Сулејмана Тихића. Три године касније, 2005., због оптужби везаних за корупцију Високи представник за БиХ смјенио је Човића са мјеста хрватског члана Предсједништва БиХ и нањегово мјесто је дошао Иво Миро-Јовић. Након овога ХДЗ БиХ се дијели се на ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990. Побољшање живота обичних Босанаца и Херцеговаца, привредни развој и кандидатура за чланство у Евопској Унији, предизборна су обећања које ће доминирала на изборним плакатима јесени 2002. године. Политичари су и тада у јавним наступима своју кампању базирали на националној реторици.



Избори 2006.године

Пети Општи избори у БиХ одржали су се 1. октобра. На овим је изборима по први пут у Предсједништву БиХ своје мјесто изгубила СДА, те ја на мјесто бошњачког члана Предсједништва БиХ изабран Харис Силајџић. Такође по први пут своје мјесто у Предсједништву БиХ губи и ХДЗ, за хрватског члана изабран Жељко Комшић испред СДП-а, док СНСД по први пут осваја самостално мјесто за спрског члана Предсједништва БиХ. Мандат је освојио Небојша Радамновић.

Додик је тада у својим иступима за јавност тврдио да његов циљ није јака БиХ него дејтонска БиХ, те да је Република Српска примарни циљ а БиХ тек изведени. Један од предизборних слогана ове партије тада био слоган „Српска заувијек”.

Ни СДП-у обећања није мањкало. Комшићев страначки шеф Златко Лагумџија обећавао је укидање ПДВ-а за основне намирнице и лијекове, те бољу социјалну политику кад су у питању најугроженије категорије.

Младен Иванић је тада говори о пет кључних политика ПДП-а: реформа пензионог и здравственог система, унапређење пољопривреде кроз већа издвајања, бољи услови за привреду и више посла, очување РС и улазак БиХ у ЕУ.

“ХДЗ БиХ жели добити ове изборе, али не да краљује него да служи. Желимо служити свом народу. Глас народа је глас Божји”, изјавио је у предизборној утрци у Читлуку Иво Миро Јовић.



Избори 2010. године

На овим Општим изборима два од три ранија члана су задржали позиције- Небојша Радмановић и Жељко Комшић док СзБиХ губи члана Предсједништва БиХ, а Бошњаци бирају Бакира Изетбеговића. Током предизборне кампање политичке странке су најављивале непоколебљиву борбу против тзв. "рака бх. друштва" - корупције.

Посебно су у томе предњачили лидери СДП-а који су у свом економском програму обећавали унаприједити "систем јавних набавки у смислу елиминирања могућности корупције", те сузбити неформални сектор економије, избјегавања и утаје пореза и доприноса и привредног криминала и корупције".

У свом предизброном програму СДА је обећала раст БДП-а од 4,5 посто, а колико је ова процјена заправо била преамбициозна довољно говори податак да је током мандата 2012. године стопа БДП-а износила и негативних -1,2 посто.

Странка демократске акције и Странка за БиХ своје бираче су покушале привући порукама “Народ зна” и “Држава прије свега”.









Избори 2014. године

Избори су одржани 12. октобра 2014.године. Побједу у Парламенту БиХ однијела СДА са 10 мандата, други је био СНСД са 6 мандата, док су ДФ и СДС освојили по 5 мандата.

У Предсједништво БиХ су ушли Младен Иванић, Бакир Изетбеговић и Драган Човић.

Обећања су  тада била “За промјене”, “ С народом”, “Уз народ” и Додик “За Српску”. СНСД-ови главни ривали користили су сљедеће слогане: ПДП користе слоган "Придружи се промјенама", а НДП "Покрет за преокрет", а СДС "Да живимо боље".









Избори 2018. године

Са билборда ове године углавном добро позната лица насмијана и ретуширана , а крај њих већ добро познати слогани и поруке. И на митинзима и скуповима све већ виђено- реторика подјела, приче о побједи, јединству, просперитету, свјетлој сутрашњици, те ред пјеме и игара. 

За разлику од претходних година овај пут изостају И она лажна обећања те било каква прича о стварним проблемима – запошљавању, криминалу, корупцији, здравственом сектору, масовном одласку с ових простора или путу БиХ ка ЕУ на ком смо озбиљно успорили…. 

Они се тек успут спомену, али нико не говори шта тим поводом планира учинити и на који начин.








(Бука)