Ево шта наслеђујемо од маме, а шта од тате

Јабука не пада далеко од стабла, па од родитеља можемо наследити бројне физичке особине, али и болести. Од сваког родитеља "купимо" по две копије свакога гена, а мутација одређених гена главни је окидач за наследне болести.

Здравље 17.09.2018 | 22:20 Први на листи је високи холестерол, за шта у потпуности можемо окривити породицу, тврди америчка генетичарка Шивани Назарет.

"Један од 500 људи има генетску мутацију која је узрочник породичне хиперхолестеролемије - наследне болести срца која може бити узрок преурањеног срчаног или можданог удара", открива Назарет и додаје да оболели од породичне хиперхолестеролемије не могу регулисати холестерол који се зато нагомилава у венама.

Не помажу чак ни ригорозне дијете или физичка активност, јер су у овом случају гени учинили своје, каже др Назарет.

И док оба родитеља могу бити кривци за високи холестерол, рак дојке наслеђујемо од оца.

Наиме, сваки је човек рођен с генима БРЦА1 и БРЦА2 који не стварају здравствене проблеме док нису мутирани. Али жене које наследе мутацију једног или оба БРЦА гена од оца имају већи ризик од настанка рака дојке.

Докторка Назарет појаснила је да наведени гени нису опасни по здравље мушкараца јер је рак дојке ретка појава међу мушком популацијом, док се исто не може рећи и за жене.

Ако за губитак косе окривљујете мушку страну породице - обраћате се на погрешну адресу. Ген који има кључну улогу код ћелавости налази се на хромозому X, који мушкарци увек наслеђују од мајки, док жене исти ген преузимају од оба родитеља.

За дијабетес типа 2 најчешће је крив неуредан начин живота, али истраживања показују да чак пет одсто младих има знаке ове болести иако нису гојазни и редовно вежбају.

И овде је проблем генетска мутација, па се ради о облику дијабетеса који су научници назвали МОДY.

Рано препознавање пацијената с МОДY подтипом дијабетеса врло је важно, јер њима треба другачија терапија, која може годинама контролисати болест без појаве компликација, каже др Назарет.

Али целоживотне компликације јављају се код интолеранције на лактозу.

Прирођена интолеранција на лактозу ретка је болест узрокована мутацијом у гену који производи ензим лактазу. Манифестује се јаким воденастим проливом који се јавља убрзо након првог оброка млека (дојења).

Губитак нутријената је значајан, тако да новорођенче не напредује, па се развијају дехидрираност, хипогликемија и ацидоза.

Након увођења дијете без лактозе пролив престаје, дете добија на телесној маси, раст и развој се нормализирају.

Стање је доживотно и захтева трајну исхрану без лактозе.

Урођена интолеранција лактозе јавља се ретко, али 65 посто одраслих осетило је пробавне сметње након конзумације млечних производа, тврди др Назарет и додаје да се код већине људи осетљивост на лактозу смањује с годинама.

Породично стабло има велику улогу код наслеђивања болести, упозорава др Назарет. Тако можете забележити све болести које су погодиле чланове ваше уже и шире породице и тако препознати генетске предиспозиције за нека стања.

Али неке болести могу остати “прикривене” и током неколико нараштаја, па их је немогуће открити овом методом, пишу 24 сата.

Наследне су и дуготрајне главобоље

Склоност дуготрајним и тешким главобољама пропраћеним мучнином наследна је у чак 70 до 80 посто случајева, тврди др Кејт Хенри са Универзитета Њујорк. Научници су открили како ген назива ТРЕСК изазива појаву мигрена, а он се често наслеђује од родитеља.

Болести срца преузимамо од мајке

Ако је ваша мајка имала проблеме са срцем, имате 20 посто већу вероватноћу да ћете их имати и ви, откриле су четири одвојене научне студије. Начин на који инфаркт мајке утиче на нашу склоност њему није у потпуности разјашњен, али ипак је очит, тврде стручњаци.

Нисмо поштеђени ни психичких болести

Око 10 посто износи вероватноћа да ћете наследити склоност оболевању од депресије, открио је амерички Институт за ментално здравље. Стручњаци објашњавају да је депресија само једна од психичких болести које се могу наследити, уз биполарни поремећај и шизофренију.

Б 92
фото:интернет