Прича: Барселона - Време цури, Меси превише чека!
Барса је јача за шеторицу правих појачања у односу на прошлу сезону.
Фудбал 17.09.2018 | 23:38
Од оне моћне Гвардиолине Барселоне, остали су само делови. Али онај најважнији је ту – Лео Меси. Редом су одлазили Пујол, Валдес, Ћави, Алвес, сада и Инијеста. Чак то више није ни она Енрикеова Барса која је освојила све што се може освојити. И из тог тима недостаје неколико имена, међу њима и Нејмар.
А процес стварања нове шампионске генерације никако да достигне врхунац. Меси је и даље на свом нивоу. Што старији, то бољи. Има и Суареза уз себе, ту су староседеоци Бусксетс и Пике, нешто млађи Алба, незамењиви Ракитић, потпуни погодак Умтити, скупоцена појачања Кутињо и Дембеле… Али све то није било довољно прошле и у претходне две сезоне да се дође макар до полуфинала.
У већем делу прошле сезоне, Барселона је била први фаворит за освајање Лиге шампиона. Показала је највише у групи и осмини финала. Па и у првој половини четвртфинала. А онда им се десило оно помрачење у Риму и све добро што су направили до тада су просули у тој хорор ноћи на Олимпику.
Барси се дешава и превише тих црних рупа последњих година. А време цури јер је Меси загазио у четврту деценију и свака елиминација у Лиги шампиона је велика пропуштена шанса да се додатно позлати најсјајнија епоха у историји клуба. Када он оде, Барселона ће бити само један од неколико кандидата. Овако, са Месијем, увек може да рачуна на неко посебно вече аргентинског ванземаљца од којег нема одбране када га крене.
Барселону је одлазак Нејмара уздрмао, хтели они то да признају или не. Била је то шокантна ситуација за клуб који себе сматра већим од клуба. Одлазиле су им звезде и раније, Фиго је изазвао земљотрес, али је Нејмаров одлазак био можда још сензационалнији. Барселона је у том периоду била убеђена да ниједан играч не може да јој окрене леђа и пожели да буде на неком другом месту. Сматрали су на Камп Ноу да су достигли ниво на којем су само они битни, а сви остали испод њих.
Нејмаровим одласком, Барса је почела да вуче и неке паничне потезе, а стигао је тренер чија се филозофија у неколико наврата косила са клупском. А знамо да тренер у Барселони никада не може да тера своје до краја, ако се у многоме коси са Кројфовом доктрином.
Валверде се ипак показао као много боље решење од очекиваног када је дочекан са скепсом. Барселони је у тој мери променио стил да је њен ДНК остао, да је Меси задовољан, али је истовремено убацио и неке механизме игре који су раније сматрани недостојним Барселониног стила.
Куповинама Дембелеа, па Кутиња и на крају Малкома који је микс прве двојице, Барселона је урадила све да надокнади Нејмарову брзину и вештину. Њих тројица у пакету су много већа офанзивна сила од онога што је нудио само Нејмар.
Огроман посао је направљен и блиндирањем Умтитија, штопера какав се дуго тражио као партнер Пикеу. Успели су и да задрже Ракитића, али и да доведу још појачања. Француз Ленгле ће ускакати као трећи штопер и далеко боље решење од Матјеа, Вермалена или Мине који су ту улогу имали раније.
Инијестин одлазак је дошао шест месеци раније од планираног па је морао да се убрза трансфер Артура који је већ био капарисан за следећу зиму. Бразилац даје назнаке да ће бити право појачање. Модеран је везни играч и има савршену пас-игру што је на Камп Ноу најбитније. То је оно што је клуб тражио, а истовремено је и Валверде добио оно што је он тражио. После одласка Паулиња, Валверде је изгубио тог универзалца који је доносио кисеоник и мишиће на средини терена када клубу не иде и када треба да се промени систем игре и одустане се од Барсиног традиционалног. Добио га је опет у Артуру Видалу. Чилеанац у много чему одудара од Барсиних стандарда, али је та доза различитог можда оно што је било потребно Блауграни када машина „забагује“.
С обзиром на Демебелове повреде у прошлој сезони, долазак Кутиња у јануару и немогућност лиценцирања, плус ове четири летње куповине, Барса је добила шест појачања за ову Лигу шампиома. А истовремено није изгубила никога битног током лета. Решила се непотребних баласта попут Диња, Мине, Алеша Видала, Деулофеуа, Гомеша, Алкасера, Марлона… Одрадила је сјајан прелазни рок. Сви у Каталонији верују – довољно за повратак на европски трон.
Међутим, није Барса остварила све своје планове. Извисила је за Гризмана од којег је имала усмено обећање, али и за неко велико појачање попут Погбе или Рабиоа у вези. Ипак, и без њих, Валверде има довољно ресурса да јури све трофеје.
Барса је богатија за уиграног Кутиња што је најбитније. Са правим Кутињом, Валверде има простора да мења и систем игре, формације, док са Малкомом и Демебелом увек има и ласерско оружје са клупе. А управо је недостатак тавих играча са клупе био Барсин минус у претходне две или три сезоне. Гомеш, Алкасер и остали су се показали као недостојни тих улога.
И наравно, опет је најважније какав ће бити Меси. Нема више Роналда у Шпанији да се такмичи са њим и да ривалитет користи као погонско гориво. Повлачењем из репрезентације је јасно ставио до знања да је у годинама и да жели да продужи фудбалски век. Што Барси иде у прилог.
Питање је колико је Месију још остало горива за ниво на који је навикао целу планету. Далеко од тога да је матор. Али у озбиљним је годинама. Иако је доминирао у добром делу ове деценије, има само две освојене Лиге шампиона у том периоду. Да ствари буду лошије, Реал је засенио Барсу, а Роналдо њега у претходне три године. Времена је све мање да одговори…
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар