Priča: Barselona - Vreme curi, Mesi previše čeka!

Barsa je jača za šetoricu pravih pojačanja u odnosu na prošlu sezonu.

Fudbal 17.09.2018 | 23:38 Barselona po kvalitetu igre fudbala možda i može da se nazove najjačim timom ove decenije u Evropi. Uostalom, Barsa je godinama sinonim dželata koji bilo kojem protivniku može da spakuje pet, šest, sedam komada. Ali trofeji govore drugačije. Barselona u poslednjih sedam godina ima samo jedan pehar Lige šampiona, a ljuti rival Real Madrid čak četiri. Nije Real bio baš u tom omeru dominantniji od Barselone, ali je koristio sve šanse koje su mu se ukazale, dok je Barselona preskupo plaćale slabe dane i sitne greške.

Od one moćne Gvardioline Barselone, ostali su samo delovi. Ali onaj najvažniji je tu – Leo Mesi. Redom su odlazili Pujol, Valdes, Ćavi, Alves, sada i Inijesta. Čak to više nije ni ona Enrikeova Barsa koja je osvojila sve što se može osvojiti. I iz tog tima nedostaje nekoliko imena, među njima i Nejmar.

A proces stvaranja nove šampionske generacije nikako da dostigne vrhunac. Mesi je i dalje na svom nivou. Što stariji, to bolji. Ima i Suareza uz sebe, tu su starosedeoci Busksets i Pike, nešto mlađi Alba, nezamenjivi Rakitić, potpuni pogodak Umtiti, skupocena pojačanja Kutinjo i Dembele… Ali sve to nije bilo dovoljno prošle i u prethodne dve sezone da se dođe makar do polufinala.

U većem delu prošle sezone, Barselona je bila prvi favorit za osvajanje Lige šampiona. Pokazala je najviše u grupi i osmini finala. Pa i u prvoj polovini četvrtfinala. A onda im se desilo ono pomračenje u Rimu i sve dobro što su napravili do tada su prosuli u toj horor noći na Olimpiku.

Barsi se dešava i previše tih crnih rupa poslednjih godina. A vreme curi jer je Mesi zagazio u četvrtu deceniju i svaka eliminacija u Ligi šampiona je velika propuštena šansa da se dodatno pozlati najsjajnija epoha u istoriji kluba. Kada on ode, Barselona će biti samo jedan od nekoliko kandidata. Ovako, sa Mesijem, uvek može da računa na neko posebno veče argentinskog vanzemaljca od kojeg nema odbrane kada ga krene.

Barselonu je odlazak Nejmara uzdrmao, hteli oni to da priznaju ili ne. Bila je to šokantna situacija za klub koji sebe smatra većim od kluba. Odlazile su im zvezde i ranije, Figo je izazvao zemljotres, ali je Nejmarov odlazak bio možda još senzacionalniji. Barselona je u tom periodu bila ubeđena da nijedan igrač ne može da joj okrene leđa i poželi da bude na nekom drugom mestu. Smatrali su na Kamp Nou da su dostigli nivo na kojem su samo oni bitni, a svi ostali ispod njih.

Nejmarovim odlaskom, Barsa je počela da vuče i neke panične poteze, a stigao je trener čija se filozofija u nekoliko navrata kosila sa klupskom. A znamo da trener u Barseloni nikada ne može da tera svoje do kraja, ako se u mnogome kosi sa Krojfovom doktrinom.

Valverde se ipak pokazao kao mnogo bolje rešenje od očekivanog kada je dočekan sa skepsom. Barseloni je u toj meri promenio stil da je njen DNK ostao, da je Mesi zadovoljan, ali je istovremeno ubacio i neke mehanizme igre koji su ranije smatrani nedostojnim Barseloninog stila.

Kupovinama Dembelea, pa Kutinja i na kraju Malkoma koji je miks prve dvojice, Barselona je uradila sve da nadoknadi Nejmarovu brzinu i veštinu. Njih trojica u paketu su mnogo veća ofanzivna sila od onoga što je nudio samo Nejmar.

Ogroman posao je napravljen i blindiranjem Umtitija, štopera kakav se dugo tražio kao partner Pikeu. Uspeli su i da zadrže Rakitića, ali i da dovedu još pojačanja. Francuz Lengle će uskakati kao treći štoper i daleko bolje rešenje od Matjea, Vermalena ili Mine koji su tu ulogu imali ranije.

Inijestin odlazak je došao šest meseci ranije od planiranog pa je morao da se ubrza transfer Artura koji je već bio kaparisan za sledeću zimu. Brazilac daje naznake da će biti pravo pojačanje. Moderan je vezni igrač i ima savršenu pas-igru što je na Kamp Nou najbitnije. To je ono što je klub tražio, a istovremeno je i Valverde dobio ono što je on tražio. Posle odlaska Paulinja, Valverde je izgubio tog univerzalca koji je donosio kiseonik i mišiće na sredini terena kada klubu ne ide i kada treba da se promeni sistem igre i odustane se od Barsinog tradicionalnog. Dobio ga je opet u Arturu Vidalu. Čileanac u mnogo čemu odudara od Barsinih standarda, ali je ta doza različitog možda ono što je bilo potrebno Blaugrani kada mašina „zabaguje“.

S obzirom na Demebelove povrede u prošloj sezoni, dolazak Kutinja u januaru i nemogućnost licenciranja, plus ove četiri letnje kupovine, Barsa je dobila šest pojačanja za ovu Ligu šampioma.  A istovremeno nije izgubila nikoga bitnog tokom leta. Rešila se nepotrebnih balasta poput Dinja, Mine, Aleša Vidala, Deulofeua, Gomeša, Alkasera, Marlona… Odradila je sjajan prelazni rok. Svi u Kataloniji veruju – dovoljno za povratak na evropski tron.

Međutim, nije Barsa ostvarila sve svoje planove. Izvisila je za Grizmana od kojeg je imala usmeno obećanje, ali i za neko veliko pojačanje poput Pogbe ili Rabioa u vezi. Ipak, i bez njih, Valverde ima dovoljno resursa da juri sve trofeje.

Barsa je bogatija za uigranog Kutinja što je najbitnije. Sa pravim Kutinjom, Valverde ima prostora da menja i sistem igre, formacije, dok sa Malkomom i Demebelom uvek ima i lasersko oružje sa klupe. A upravo je nedostatak tavih igrača sa klupe bio Barsin minus u prethodne dve ili tri sezone. Gomeš, Alkaser i ostali su se pokazali kao nedostojni tih uloga.

I naravno, opet je najvažnije kakav će biti Mesi. Nema više Ronalda u Španiji da se takmiči sa njim i da rivalitet koristi kao pogonsko gorivo. Povlačenjem iz reprezentacije je jasno stavio do znanja da je u godinama i da želi da produži fudbalski vek. Što Barsi ide u prilog.

Pitanje je koliko je Mesiju još ostalo goriva za nivo na koji je navikao celu planetu. Daleko od toga da je mator. Ali u ozbiljnim je godinama. Iako je dominirao u dobrom delu ove decenije, ima samo dve osvojene Lige šampiona u tom periodu. Da stvari budu lošije, Real je zasenio Barsu, a Ronaldo njega u prethodne tri godine. Vremena je sve manje da odgovori…

Izvor: mozzartsport

FOTO: Action images