Партизан у Шпанији - авантура готова, време за повратак у рудник!

Шта је црно-белима донело гостовање на Иберијском полуострву и какав је посао пред Ненадом Чанком?

Кошарка 13.09.2018 | 21:35 Завршило се Партизаново путешествије по Шпанији. Део навијача црно-белих рекао би – коначно! Јер екипа Ненада Чанка на пет утакмица доживела је три веома убедљива пораза, један тесан и уписала само један тријумф. Страдали су црно-бели у дуелима са Басконијом, Тенерифама и Барселоном, док је против Сарагосе меч решен у последња два минута, а да се у Београд ипак не врате са “кромпиром” у колони у којој се пишу победе, савладали су селекцију Анголе која се припремала на Иберијском полуострву.

Неколико је ствари које су обележиле припреме црно-белих у Шпанији. Поред пораза, који и не морају да буду тако страшни, јер ко уосталом памти “шампионе припремних периода”, брине врло лоша одбрана малтене на свим утакмицама. Најмање поена Партизан је примио против Анголе - 75, Басконија му је убацила 91, Сарагоса 87, док се Тенерифе и Барселона терали преко стотке - 103 и 104. Јасно је да је тај сегмент први на којем Чанак мора да ради јер ово што сада игра Партизан неодољиво подсећа на почетак прошле сезоне када су црно-бели под вођством Мирослава Муте Николића такође примали велики број поена.

Али, очигледно је да није само одбрана проблем Партизана у овом тренутку. Против Басконије су црно-бели убацили 54 поена, у дуелу са Тенерифима 65, док су против Барселоне постигли 64 поена. Евидентно је да, колико год поменуте екипе у овом тренутку биле јаче од Партизана, црно-бели немају играча са сигурних 20-ак поена у рукама. Јер, Маркус Пејџ и Џок Лендејл у овом тренутку то не могу да “испоруче”.

Даље, видљива је била празнина у рекету на овој турнеји. Капитен Новица Величковић остао је у Београду да ради по посебном програм, Бонџа Си је такође ровит, а у клубу се жељно ишчекује долазак још једног играча на позицији четири - то би требало да буде Стефан Јанковић. У таквој ситуацији на Иберијском полуострву кош Партизана бранили су Лендејл, Ђорђе Гагић, Марко Пецарски и Страхиња Гавриловић. Иако је било евидентан изостанак Величковића и Сија, односно неискуство Пецарског, сувише лако су се противнички играчи шетали кроз рекет Партизана.

За очекивати је, наравно, да када се екипа комплетира и уигра, то почне да делује боље, али јасно је да је за то потребно времена. А времена нема баш много јер Суперкуп Јадранске лиге почиње 20. септембра. Више од поменутих ствари навијаче Партизана могло би да забрине то што се не види баш постојање јасног система у игри, мада се повремено назиру контуре и одређене идеје.

Од ствари које би могли назвати позитивним са ове турнеје је пре свега чињеница да је Партизан играо против веома јаких ривала, иако је могао да бира знатно лакше противнике, па би сигурно имао неколико победа више на свом конту. Поред тога, у последња два меча било је евидентно да Раде Загорац и Пецарскипочињу да се буде, па би један ове сезоне заиста могао да буде у улози лидера, а други својеврстан “икс” фактор с обзиром да се ипак ради и веома младом кошаркашку који мора још много тога да учи.

А за Партизан би било добро да је и тренер Чанак видео на овим утакмицама неке ствари, односно ко може да одговори на одређене захтеве, а за кога су они још превисоки. Као што би и за присталице Партизана било добро да их ови порази у Шпанији мало подсете да смање очекивања, јер је пред овом екипом много, много посла. Одређени потенцијал постоји, али да би се он у потпуности развио потребно су време, рад, срећа и доза скромности.

Извор: моззартспорт

Фото: КК Партизан