Прича: Митар ГОРИ, а одбрана Србије се "чешља"!

Ако је нешто позитивно у репрезентацији Србије од доласка Младена Крстајића на њено чело онда је то учинак Александра Митровића, али "орлови" не користе довољно то што коначно имају голгетера.

Фудбал 13.09.2018 | 00:00
Прича: Митар ГОРИ, а одбрана Србије се "чешља"!
Уколико је потребно издвојити једну позицију на којој претходне деценије нисмо имали довољан квалитет - и пре свега учинак - онда је то свакако место нападача.

"Експлозијом" Александра Митровића у дресу државног тима, за коју је значајно заслужан његов тренер из клуба Славиша Јокановић, Србија је коначно добила играча од кога може да рачуна на голове, али како то обично бива са "орловима" - тада се јављају други проблеми.

За девет мечева у календарској години у дресу с државним грбом, Митровић је поентирао већ осам пута и дошао до укупног броја од 19 голова као репрезентативац Србије.

Ако рачунамо и голове за Фулам, Митар је заиста "он фире", како и каже песма - 24! 

Пошто су му тек 23 године, оправдано се може разговарати и о томе да би могао да угрози рекорде играча попут Сава Милошевића или Стјепана Бобека, али и тај учинак ће бити занемарљив и заборављен уколико погоци не буду долазили у мечевима које добијамо.

Сам Александар Митровић, који можда први пут у дресу Србије носи одличну форму из клуба, није играч који може да поправи БАШ СВЕ лоше ствари код "орлова" које су видљиве голим оком.

Неће бити никакво откровење ако кажемо да је од доласка Младена Крстајића на чело репрезентације најпроблематичнија одбрана, па су тако голови Митровића лако "поништени" у мечевима против Румуније, претходно и против Швајцарске... 

Мане српске одбране, у коју смо се клели и која је некада доносила пласмане на Светско првенство, јасно су уочили и наши ривали који тренутно користе неискуство Милоша Вељковића (Уроша Спајића) и Николе Миленковића - уз неуиграност и несигурност - да угрозе нашег новог првог голмана Марка Дмитровића коме можемо, такође, "пришити" све наведене атрибуте.

Када уз све то додамо да је ове играче против Румуније штитио везни ред "голобрадих" Саше Лукића и Немање Максимовића, који одлично функционишу када уз себе имају једног класног играча који ужива поверење читаве екипе попут Немање Матића - и који у проблеме долазе тек када ривали у прорачун додају и њихове године и изненаде их пресингом, јасно је да је екипа Младена Крстајића оставила и превише "слабих тачака" које ривал добром припремом може да евидентира и потом искористи.

Изношење лопте из задње линије, недовољно креативан везни ред, неуиграна одбрана, недисциплина у извршавању тактичких задатака и још много тога.

Може се рећи да тако године Николе Миленковића - и самопоуздање! - нису долазиле у питање када је уз њега био Душко Тошић, па је можда то рецепт којим играчи његових година треба да стасавају у тиму, а не да се "на силу" у фокус као позитивно стави подмлађивање.

Имао би за право онај ко би рекао да поменути одбрамбени и везни фудбалери дефанзивних карактеристика нису далеко по годинама од Александра Митровића, али било би неозбиљно ставити играче у исти ранг само на основу година потпуно занемарујући чињеницу да у различито време досегну жељени ниво, а утолико је неозбиљно и што смо се неких играча одрекли само на основу крштенице.

Управо би њихово искуство било драгоцено код прекида који су све већа бољка, можда и због тога што на репрезентативним окупљањима нема довољно времена да се увежбају.

"Не могу ја да реагујем са клупе, то је реакција играча у датом моменту!", завапио је Младен Крстајић који је можда младим штоперима ставио на терет и рутину коју у својој биографији имају фудбалери којих се (пре)лако одрекао, а можда и та реченица довољно говори да се премало времена посвећује тактичких задацима.

Код прекида је претходно до изражаја долазило искуство одбрамбених играча који су рутину доносили из клубова, није од безначајности ни "урлик", ауторитет и поштовање које има Владимир Стојковић, а које, руку на срце, још нема Марко Дмитровић.

Можда је подмлађивање изведено на превише болан начин у тренутку када смо коначно добили нападача, па поново имамо проблем да нам у свакој генерацији играча:

"Фали нам оно нешто!". 

Никако нам не иде на руку да се играчки век играча и њихова "животна форма" преклопе, па су се тако мимоилазили Немања Матић и Дејан Станковић, док су се некима попут Хрвата "све коцкице поклопиле" и уживали су у зениту Ивана Ракитића, Луке Модрића, Марија Манџукића...

Младен Крстајић, ако планира да остане на месту селектора, мора да пронађе решење како Митровићеви голови не буду узалудни.

Не желимо нападача који након "рововске битке" са румунским штоперима, уз маснице и два пута исписано име на семафору - са терена излази погнуте главе јер његова упорност и давање последњих атома снаге није претворено у три бода.

Не само да ћемо на тај начин ускратити себи шансу да се поново меримо са најбољима, него ће и његова енергија уместо бензином бити "гашена" водом.

Баш на тај начин угашен је и ентузијазам навијача који је растао са сваким минутом приближавања мечева Светског првенства, посут је пепелом скандалозним односима у тиму између селектора и играча, а "утабан" је избегавањем одговора на питања медија.

Мишљење да је без подршке народа ишта могуће - подједнако је погрешно као и идеја да се играњем на "карту младости" могу опростити све фудбалске грешке.

Не могу, стварно је једноставно.

СМС и БЕКОВИ

Болно звучи да скоро годину дана од дебија Сергеја Милинковић-Савића и даље немамо представу на који начин да искористимо његове квалитете. За сада је пружио добру партију против Костарике, али и на тој позицији против Румуније није показао готово ништа. Из ове перспективе невероватно звучи да је "уклопљивији" био у систем Славољуба Муслина, ма колико овај инсистирао на реченици "да се не уклапа". С новим системом изложенији су постали српски бекови Александар Коларов и Антонио Рукавина, наши најискуснији играчи, којима много морају да помажу крила, пошто у ситуацијама "један на један" долази до серије грешака. Ко ће њих заменити? То је право питање за селектора...

Извор: мондо.рс

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Ма

13.09.2018 08:38

људи, ста тросимо вријеме са Младеном Крстајицем. Нема ту добре будуцности, са лосим тренером. Незна тај да састави тим. Навијаци то виде и одлазе, а' ФСС не подузима ниста. Ту смо, гдје смо! Лоси смо!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ма

13.09.2018 08:43

играци су уреду, неваља тренер.

ОДГОВОРИТЕ