Рађа у "Кући славних": Сјетио се Боже, Дуде, Карија...

Легендарни хрватски кошаркаш одржао емотиван говор пре уласка у друштво кошаркашких бесмтрника.

Кошарка 08.09.2018 | 14:15 "Класа 2018" у Кући славних у Спрингфилду дочекала је протекле ноћи своје вече за памћење.

Чланови генерације који су од овог викенда у најзначајнијем кошаркашком друштву обележили су епоху игре под обручима. То су Стив Неш, Џејсон Кид, Грент Хил, Реј Ален, Морис Чикс, а уз њих је и Дино Рађа.

Хрватска легенда, некадашњи играч Бостон Селтикса (1993-1997) био је члан класе Европљана која је проходала пут ка НБА Лиги за низ кошаркаша са Старог континента. Био је један од највећих играча у историји евро-кошарке, а његове заслуге признате су и тамо где то има највећу тежину.

Од ноћи између петка и суботе, Дино Рађа је члан Куће славних у Америци и појавио се у друштву супруге и тројице синова на великој церемонији, на којој је одржао дирљив говор. Док је стајао крај Лерија Бирда, обучен у одело са "коцкастом" краватом, Хрват је захвалио свима који су помогли да се појави на том месту.

"Било је много лакше играти... Хвала ти Лари, знаш моје осећај у Селтику од првог дана. Знаш како кажу, једном Селтик - увек Селтик"

"Када су ми Ким (Бохуни, потпредседница НБА за међународне операције) и Зоран (Радовић, високи функционер ФИБА) рекли за Кућу славних, нисам могао да престанем да плачем 10 дана. И то узастопно! Било је заиста тешко објаснити некоме да имам бубу у оку", насмејао се Рађа.

"Шок је за мене био још већи јер нисам знао да сам номинован. Нисам знао било шта. Група момака са којима сам играо урадили су то сами када сам завршио каријеру. Истражили су, звали су НБА канцеларију и урадили су све. Хвала вам 'Јадранци', дугујем вам", рекао је члан славне генерације Југопластике, са којом је два пута био првак Европе.

"Још није смишљена реч да опише како ми је овде. Имао сам срећу да сам рођен у време једне велике генерације. Имао сам сјајне тренере, Славко Трнинић, Божа Маљковић, Дуда Ивковић, Светислав Пешић, Крешо Ћосић, Мока Славнић, као и наравно мој кондициони тренер Мирко Кроло, коме дугујем половину своје каријере".

Рађа је захвалио и бившим саиграчима...

"Играо сам за неколико сјајних тимова. Бормио 1987, Југопластика Сплит, репрезентација бивше Југославије, хрватска репрезентација... Играо сам у сјајној групи играча. Једини играч који је био члан сва четири наведена тима био је Тони Кукоч, кога сматрам својом кошаркашком сродном душом. Са њим бих и данас могао да играм затворених очију. Имао сам привилегију да играм и са Драженом Петровићем, још једним чланом Куће славних, сигурно је веома срећан сада и на бољем месту. Од њега сам много учио. Ту су били и Стојко Вранковић, који је овде са мном, као и Перасовић, Комазец, Ђорђевић, Дивац, Здовц, Паспаљ... Велики играчи са којима сам играо и владао европском кошарком. Учинили су ме бољим играчем и хвала им свима. Без њих не би било мене".

Рађа је послао поруке захвалности и Бостону, Панатинаикосу, Олимпијакосу, Риму, Задру, као и "докторима, физипотерапеутима, чистачицама и свима који учествују у животу кошаркаша и кошаркашке екипе".

"На првом месту желим да захвалим породици, јер су највише трпели. Никад нисам био код куће, чак и када сам био код куће увек сам размишљао о кошарци и било је тешко живети са мном. Моја мајка сигурно плеше негде изнад нас, мој отац се код куће исто бори и срећан је због мене. Али мој најважнији 'део' је овде са мном. Моји момци Дује, Роко, Нико.... Моја супруга, мој животни друг. Сви ови људи су ме учинили бољим играчем, а ти си ме учинила бољим кошаркашем. То сви знају", додао је емотивни Рађа кроз сузе у ноћи коју неће заборавити.

Извор: мондо.рс