Rađa u "Kući slavnih": Sjetio se Bože, Dude, Karija...

Legendarni hrvatski košarkaš održao emotivan govor pre ulaska u društvo košarkaških besmtrnika.

Košarka 08.09.2018 | 14:15 "Klasa 2018" u Kući slavnih u Springfildu dočekala je protekle noći svoje veče za pamćenje.

Članovi generacije koji su od ovog vikenda u najznačajnijem košarkaškom društvu obeležili su epohu igre pod obručima. To su Stiv Neš, Džejson Kid, Grent Hil, Rej Alen, Moris Čiks, a uz njih je i Dino Rađa.

Hrvatska legenda, nekadašnji igrač Boston Seltiksa (1993-1997) bio je član klase Evropljana koja je prohodala put ka NBA Ligi za niz košarkaša sa Starog kontinenta. Bio je jedan od najvećih igrača u istoriji evro-košarke, a njegove zasluge priznate su i tamo gde to ima najveću težinu.

Od noći između petka i subote, Dino Rađa je član Kuće slavnih u Americi i pojavio se u društvu supruge i trojice sinova na velikoj ceremoniji, na kojoj je održao dirljiv govor. Dok je stajao kraj Lerija Birda, obučen u odelo sa "kockastom" kravatom, Hrvat je zahvalio svima koji su pomogli da se pojavi na tom mestu.

"Bilo je mnogo lakše igrati... Hvala ti Lari, znaš moje osećaj u Seltiku od prvog dana. Znaš kako kažu, jednom Seltik - uvek Seltik"

"Kada su mi Kim (Bohuni, potpredsednica NBA za međunarodne operacije) i Zoran (Radović, visoki funkcioner FIBA) rekli za Kuću slavnih, nisam mogao da prestanem da plačem 10 dana. I to uzastopno! Bilo je zaista teško objasniti nekome da imam bubu u oku", nasmejao se Rađa.

"Šok je za mene bio još veći jer nisam znao da sam nominovan. Nisam znao bilo šta. Grupa momaka sa kojima sam igrao uradili su to sami kada sam završio karijeru. Istražili su, zvali su NBA kancelariju i uradili su sve. Hvala vam 'Jadranci', dugujem vam", rekao je član slavne generacije Jugoplastike, sa kojom je dva puta bio prvak Evrope.

"Još nije smišljena reč da opiše kako mi je ovde. Imao sam sreću da sam rođen u vreme jedne velike generacije. Imao sam sjajne trenere, Slavko Trninić, Boža Maljković, Duda Ivković, Svetislav Pešić, Krešo Ćosić, Moka Slavnić, kao i naravno moj kondicioni trener Mirko Krolo, kome dugujem polovinu svoje karijere".

Rađa je zahvalio i bivšim saigračima...

"Igrao sam za nekoliko sjajnih timova. Bormio 1987, Jugoplastika Split, reprezentacija bivše Jugoslavije, hrvatska reprezentacija... Igrao sam u sjajnoj grupi igrača. Jedini igrač koji je bio član sva četiri navedena tima bio je Toni Kukoč, koga smatram svojom košarkaškom srodnom dušom. Sa njim bih i danas mogao da igram zatvorenih očiju. Imao sam privilegiju da igram i sa Draženom Petrovićem, još jednim članom Kuće slavnih, sigurno je veoma srećan sada i na boljem mestu. Od njega sam mnogo učio. Tu su bili i Stojko Vranković, koji je ovde sa mnom, kao i Perasović, Komazec, Đorđević, Divac, Zdovc, Paspalj... Veliki igrači sa kojima sam igrao i vladao evropskom košarkom. Učinili su me boljim igračem i hvala im svima. Bez njih ne bi bilo mene".

Rađa je poslao poruke zahvalnosti i Bostonu, Panatinaikosu, Olimpijakosu, Rimu, Zadru, kao i "doktorima, fizipoterapeutima, čistačicama i svima koji učestvuju u životu košarkaša i košarkaške ekipe".

"Na prvom mestu želim da zahvalim porodici, jer su najviše trpeli. Nikad nisam bio kod kuće, čak i kada sam bio kod kuće uvek sam razmišljao o košarci i bilo je teško živeti sa mnom. Moja majka sigurno pleše negde iznad nas, moj otac se kod kuće isto bori i srećan je zbog mene. Ali moj najvažniji 'deo' je ovde sa mnom. Moji momci Duje, Roko, Niko.... Moja supruga, moj životni drug. Svi ovi ljudi su me učinili boljim igračem, a ti si me učinila boljim košarkašem. To svi znaju", dodao je emotivni Rađa kroz suze u noći koju neće zaboraviti.

Izvor: mondo.rs