Прича: "Гурање под тепих" не рјешава ништа...

Фудбалска репрезентација Србије већ годинама (деценијама?) хода по оштрој ивици ножа када је у питању поверење навијача, а код нас постоје само два модела којима се оно поново задобија.

Фудбал 07.09.2018 | 19:45 Вероватно никада нећемо сазнати до краја шта се то десило на Светком првенству у Русији, и накнадно, због чега је "пукло" између појединих репрезентативаца и Младена Крстајића. 

Ниједна од ових страна као да није потпуно искрена у обраћањима медијима и јавностикоју највише од свега занима око чега су тачно настали проблеми, док се сви актери овог догађаја који "тресе" српски фудбал - стање које већ постаје хронично - ограђују, говоре до пола, беже од ових питања и пребацују одговорност на другу страну. 

"Мислим да смо доста причали о нефудбалским стварима!", рекао је Младен Крстајић пред меч са Литванијом који једва и да је у фокусу пошто су све очи упрте у причу о наводном "пучу". 

Истина, селектор заиста не греши када инсистира да се на конференцијама за медије пред први меч у Лиги нација говори о ривалу, новом такмичењу и самом фудбалу, али то би подразумевало да је све остало идеално и да не постоје ствари које тренутно више "тиште" фудбалске навијаче у Србији. 

Ни по томе нисмо посебни, овакве ствари дешавају се и у далеко већим репрезентацијама од наше, али је чини се њихов модел решавања проблема да причају о томе - много успешнији. 

Заправо - ћутање о проблемима све више их наглашава... 

У последња два обраћања - у Старој Пазови и Вилњусу - Младен Крстајић је више пута упитан да прокоментарише изостанак Луке Миливојевића, као и осталих играча са списка за мечеве са Литванцима и Румунима, а дефанзиван став без конкретности - и ту не причамо о оном који је имао као фудбалер - индикативно наводи да је било проблема о којима се не говори. 

Навијачи ће без потребе заузимати став утемељен на слободном тумачењу Инстаграм постова, ћутања, гестова и изјава датим страним медијима, уместо да добијемо "голу" истину. 

Можда и није потребно да се све износи у јавности и да се неке ствари у репрезентацији "чувају у свлачионици", али ово је модел на који нисмо навикли од "орлова" и који је годинама (деценијама?) свеприсутан после личног/професионалног сукоба, слабог резултата...

У сваком од претходних "бифова" селектора и играча - а било их је иха, хај! - добијали смо полуистине које су поларизовале навијаче на оне који верују једној или другој страни, док би једино заједничко код "зараћених" било то да је најпаметније читаву ствар "гурати под тепих" - што би само заоштравало "захлађење" навијача у погледу на репрезентативни фудбал пошто је испод наше поњаве свега и свачега! 

"Сваки играч има дупло већи психички замор када игра у репрезентацији него у клубу", рекао је недавно капитен Александар Коларов савршено описавши притисак с којим се носе. 

Ипак, и сами фудбалери Србије морали су да одговарају на питања везана за њихове дојучерашње саиграче у репрезентацији што никако није пријатно - и можда није поштено према њима - али су у такву ситуацију доведени баш зато што што се бира ћутање.

Није било пријатно ни Дидијеу Дешану да говори о Кариму Бенземи, Јоакиму Леву о Месуту Озилу или Златку Далићу о Николи Калинићу, али базирањем на здравијој комуникацији могуће је бар утицати на то да се атмосфера око националног тима не руши и да у први план искочи фудбал који би морао да буде примарна област интересовања у земљи учесника Светског првенства. 

Ако је већ потпуна искреност демоде код завађених страна, онда остају два начина којима се решава тренутни проблем неповерења: резултати или нови проблеми који бришу старе. 

Надамо се да ће бити бар ово прво - кад не можемо да их променимо! 

Очекује се да ће Србија на "ЛФФ стадион" изаћи у сличном саставу који је покушао да нападне Бразилце, а балтички зелено-жути не би требало да буду проблем за "орлове" који су на моменте на Мундијалу показали да имају квалитет за тај ниво такмичења. 

Већ вечерас од 20.45 видећемо да ли је могуће заборавити све негативне ствари о којима се причало и да ли ће пред Румунију више бити фудбалских питања. 

На тренингу су играчи деловали фокусирано, насмејано и заинтересовано за рад, па је можда и Антонио Рукавина у праву када каже да је дуго у репрезентацији и да је "сваки пут овако", па је то "наелектрисано" стање нешто на шта су играчи већ навикли... 

Иако бисмо ми волели да није тако. 

СРБИЈА (вероватни састав): Дмитровић - Рукавина, Миленковић, Вељковић, Коларов - Матић, Милинковић-Савић - Костић, Љајић, Тадић - Митровић

Извор: мондо.рс