Прича: Гром позиција!

Мада је ситуација на сваком месту донекле јасна и већ могу да се назиру контуре екипе која ће изаћи на црту Грчкој и Естонији, крилна позиција отворила је позитивну дискусију квалитета. Никола Калинић, Владимир Лучић и Марко Симоновић биће ту да унесу нову димензију у игру Србије.

Кошарка 08.09.2018 | 22:50 Када је Александар Ђорђевић 22. августа објавио први списак кандидата за надолазеће окршаје с Грчком (Крит, 13. септембар) и Естонијом (16. септембар), српска кошаркашка публика једногласно је поздравила селекторов избор, уз констатацију да су на својеврсном попису недостајали још капитен с Евробаскета - Милан Мачван, те млади шутер Фенербахчеа - Марко Гудурић.

Скраћење које је уследило убрзо оголило је истину о клупским и репрезентативним плановима и жељама одређених играча, али и захтева организација када су у питању њихови играчи, што је селектора донекле ставило у незгодан положај. Иако у конкуренцији неће бити неких заиста добрих и квалитетних опција, постојећи ростер са шеснаест имена изазива страхопоштовање код сваког противника. У односу на досадашње квалификације Србија ће имати најјачи састав и свака позиција је додатно унапређена. Конкуренција је знатно ојачана и проширена.

Мада је ситуација на сваком месту донекле јасна и већ могу да се назиру контуре екипе која ће изаћи на црту Грчкој и Естонији, крилна позиција отворила је позитивну дискусију квалитета. Никола Калинић, Владимир Лучић и Марко Симоновић. Народски речено - гром!

У конкуренцији је на почетку био и Дејан Тодоровић, али је недуго затим испао због одлуке његовог новог клуба Мурсије да га не пусти на припреме све до 10. септембра, односно три дана пре окршаја с Грчком. 

Без обзира на то, није требало много времена да се понесе прича како ће Србија пред своје такмаце имати могућност да пласира ведете какве су Никола Калинић и Владимир Лучић, играче чије квалитете селекторЂорђевић обожава, те Марка Симоновића, који је у овим квалификацијама делио капитенске дужности саМирославом Радуљицом и био човек задатка у свим досадашњим успесима Србије под вођством некадашњег аса. Дакле, Ђорђевић ће моћи да рачуна на играче какве, несумњиво, обожава. 

Истина је само једна - оно што би свако од њих требало да донесе екипи биће довољно да Србија има страшну опцију на обе половине терена у сваком тренутку. Пре свега дефанзивну, потом и офанзивну. Калинић је неретко виђен као покретачка снага практично свих такмичарских селекција откако је ушао у национални тим на Евробаскету 2013. у Словенији. Његова енергија јачала је игру Србије и практично од Светског купа у Шпанији репрезентација не може да се замисли без њега. Онда када Никола, пак, није могао да помогне својим пријатељима на терену, на његово место ускочио јеВладимир Лучић. Тада се видело колико је његова препознатљива црта ратника заправо недостајала овом систему и без његових потеза, закуцавања и страховите одбране којом је везивао руке противницима успех Србије у Истанбулу прошле године вероватно не би био реалност. Симоновић је својим играчким искуством показао да је достојан репрезентативног дреса и зато не треба да чуди што у својој приватној колекцији има светско и олимпијско сребро. Повреда га је прошлог лета спречила да дода и европску медаљу. Осим тога што је одличан дефанзивац, својим тројкама из угла и утрчавањем из другог плана знао је да унесе додатну опасност за сваку одбрану. Не треба заборавити да је Симоновић својевремено био капитен Немањи Бјелици, Марку Кешељу, Милану Мачвану, Ивану Паунићу, Мирославу Радуљици (...) у универзитертском тиму који је 2009. године у Београду узео златну медаљу. У неким варијантама иНемања Бјелица може да одговори изазову, јер је ретка сорта играча која успешно покрива више позиција истим квалитетом, мада је годинама уназад он првенствено крилни центар. 

Кључна реч је - одбрана. Калинић, Лучић и Симоновић је играју на вишем нивоу, а треба узети у обзир и да су двојица некадашњих играча Црвене звезде неретко знали да буду и испомоћ крилним центрима у варијантама са нешто нижим петоркама. Њихова свестраност могла би да буде можда чак и пресудна у мечу са Грчком. С обзиром на то да на паркет уносе страховиту енергију, стручни штаб неће морати да размишља претерано о темпу и ритму утакмице. Поготово јер Грчка на тој позицији није најјача. Не треба, наравно, потцењивати квалитете Јаниса Папапетруа и Костаса Папаниколауа, те Евангелоса Маргаритиса иДушана Шакоте. Ипак, у оваквој конкуренцији грчки кошаркаши имаће више тема за размишљање. 

Штета је само што ће тако бити само у овом, септембарском окупљању. И тако до Светског купа у Кини. Под условом, наравно, да се на велико такмичење пласирамо...

Извор: моззартспорт