Priča: Grom pozicija!

Mada je situacija na svakom mestu donekle jasna i već mogu da se naziru konture ekipe koja će izaći na crtu Grčkoj i Estoniji, krilna pozicija otvorila je pozitivnu diskusiju kvaliteta. Nikola Kalinić, Vladimir Lučić i Marko Simonović biće tu da unesu novu dimenziju u igru Srbije.

Košarka 08.09.2018 | 22:50 Kada je Aleksandar Đorđević 22. avgusta objavio prvi spisak kandidata za nadolazeće okršaje s Grčkom (Krit, 13. septembar) i Estonijom (16. septembar), srpska košarkaška publika jednoglasno je pozdravila selektorov izbor, uz konstataciju da su na svojevrsnom popisu nedostajali još kapiten s Evrobasketa - Milan Mačvan, te mladi šuter Fenerbahčea - Marko Gudurić.

Skraćenje koje je usledilo ubrzo ogolilo je istinu o klupskim i reprezentativnim planovima i željama određenih igrača, ali i zahteva organizacija kada su u pitanju njihovi igrači, što je selektora donekle stavilo u nezgodan položaj. Iako u konkurenciji neće biti nekih zaista dobrih i kvalitetnih opcija, postojeći roster sa šesnaest imena izaziva strahopoštovanje kod svakog protivnika. U odnosu na dosadašnje kvalifikacije Srbija će imati najjači sastav i svaka pozicija je dodatno unapređena. Konkurencija je znatno ojačana i proširena.

Mada je situacija na svakom mestu donekle jasna i već mogu da se naziru konture ekipe koja će izaći na crtu Grčkoj i Estoniji, krilna pozicija otvorila je pozitivnu diskusiju kvaliteta. Nikola Kalinić, Vladimir Lučić i Marko Simonović. Narodski rečeno - grom!

U konkurenciji je na početku bio i Dejan Todorović, ali je nedugo zatim ispao zbog odluke njegovog novog kluba Mursije da ga ne pusti na pripreme sve do 10. septembra, odnosno tri dana pre okršaja s Grčkom. 

Bez obzira na to, nije trebalo mnogo vremena da se ponese priča kako će Srbija pred svoje takmace imati mogućnost da plasira vedete kakve su Nikola Kalinić i Vladimir Lučić, igrače čije kvalitete selektorĐorđević obožava, te Marka Simonovića, koji je u ovim kvalifikacijama delio kapitenske dužnosti saMiroslavom Raduljicom i bio čovek zadatka u svim dosadašnjim uspesima Srbije pod vođstvom nekadašnjeg asa. Dakle, Đorđević će moći da računa na igrače kakve, nesumnjivo, obožava. 

Istina je samo jedna - ono što bi svako od njih trebalo da donese ekipi biće dovoljno da Srbija ima strašnu opciju na obe polovine terena u svakom trenutku. Pre svega defanzivnu, potom i ofanzivnu. Kalinić je neretko viđen kao pokretačka snaga praktično svih takmičarskih selekcija otkako je ušao u nacionalni tim na Evrobasketu 2013. u Sloveniji. Njegova energija jačala je igru Srbije i praktično od Svetskog kupa u Španiji reprezentacija ne može da se zamisli bez njega. Onda kada Nikola, pak, nije mogao da pomogne svojim prijateljima na terenu, na njegovo mesto uskočio jeVladimir Lučić. Tada se videlo koliko je njegova prepoznatljiva crta ratnika zapravo nedostajala ovom sistemu i bez njegovih poteza, zakucavanja i strahovite odbrane kojom je vezivao ruke protivnicima uspeh Srbije u Istanbulu prošle godine verovatno ne bi bio realnost. Simonović je svojim igračkim iskustvom pokazao da je dostojan reprezentativnog dresa i zato ne treba da čudi što u svojoj privatnoj kolekciji ima svetsko i olimpijsko srebro. Povreda ga je prošlog leta sprečila da doda i evropsku medalju. Osim toga što je odličan defanzivac, svojim trojkama iz ugla i utrčavanjem iz drugog plana znao je da unese dodatnu opasnost za svaku odbranu. Ne treba zaboraviti da je Simonović svojevremeno bio kapiten Nemanji Bjelici, Marku Kešelju, Milanu Mačvanu, Ivanu Pauniću, Miroslavu Raduljici (...) u univerzitertskom timu koji je 2009. godine u Beogradu uzeo zlatnu medalju. U nekim varijantama iNemanja Bjelica može da odgovori izazovu, jer je retka sorta igrača koja uspešno pokriva više pozicija istim kvalitetom, mada je godinama unazad on prvenstveno krilni centar. 

Ključna reč je - odbrana. Kalinić, Lučić i Simonović je igraju na višem nivou, a treba uzeti u obzir i da su dvojica nekadašnjih igrača Crvene zvezde neretko znali da budu i ispomoć krilnim centrima u varijantama sa nešto nižim petorkama. Njihova svestranost mogla bi da bude možda čak i presudna u meču sa Grčkom. S obzirom na to da na parket unose strahovitu energiju, stručni štab neće morati da razmišlja preterano o tempu i ritmu utakmice. Pogotovo jer Grčka na toj poziciji nije najjača. Ne treba, naravno, potcenjivati kvalitete Janisa Papapetrua i Kostasa Papanikolaua, te Evangelosa Margaritisa iDušana Šakote. Ipak, u ovakvoj konkurenciji grčki košarkaši imaće više tema za razmišljanje. 

Šteta je samo što će tako biti samo u ovom, septembarskom okupljanju. I tako do Svetskog kupa u Kini. Pod uslovom, naravno, da se na veliko takmičenje plasiramo...

Izvor: mozzartsport