Видео: Најтужнији дан сваког Партизановца...

Трећи септембар је најтужнији дан за сваког партизановца. Пре 33 године погинуо је Драган Манце, завршивши свој млади живот у 23. години.

Фудбал 03.09.2018 | 15:45 Тужна годишњица... дан када је отишао Манце... Прије 33 године, 3. септембра 1985. године погинуо је Драган Манце. Један од највољенијих фудбалера Партизана свих времена.

Сећање на њега не бледи ни данас у срцима Партизановаца, напротив, сваке године легенда се шири и на млађе генерације, које се нису ни родиле када је Манце страдао у саобраћајној несрећи журивши на тренинг.

Манце је рођен 26. септембра 1962. године у Београду. Фудбал је почео да игра у Галеници (садашњи ФК Земун) од петлића.

Својом огромном вољом, залагањем и посебно осећајем за гол, брзо је прелазио из селекције у селекцију, тако да је већ са непуних 17 година постао првотимац тадашњег земунског друголигаша. Ношен снагом свог раскошног талента и љубављу према црно-белој боји 15. септембра 1980. прелази у Партизан.

За Партизан је одиграо 279 утакмица и постигао 174 гола. Играо је 4 пута за А, 7 пута за младу и 2 пута за Олимпијску репрезентацију Југославије.

Живео је у Земуну са оцем Фердинандом, мајком Душанком и млађим братом Гораном. Био је неожењен. Септембар је био месец када се Драган родио, прешао у Партизан и нажалост, месец када је окончао свој млади живот.

Последњи гол у дресу Партизана је постигао у првенственом мечу Партизан – Будућност 2:1 одиграном на стадиону ЈНА, 1. септембра, само 2 дана пре своје смрти.

Гол је постигао из пенала у осмом минуту игре.



Навијачи Партизана су га обожавали. Обожавају га и данас. Када се помене његово име, навијачима Парризана прођу жмарци, очи се зацакле... 

Зна се. То је Партизанова "деветка", прерано отишла са овог свијета, када је имао само 23 године.

Прије 33 године, 3. септембра 1985. године, Драган Манце је, журећи на тренинг Партизана, трагично изгубио живот. И то у близини мјеста гдје је рођен.

Манце је рођен 26. септембра 1962. године у Београду. У Партизан је дошао 15. септембра 1980. године, одиграо 279 утакмица и постигао 174 гола. Посљедњи гол Драган Манце је дао са пенала, на мечу Партизан - Будућност 2:1, 1. септембра 1985. године.

Два дана касније пошао је на тренинг и... отишао је у легенду. Али, остало је сјећање на њега. Навијачи Партизана и данас скандирању његово име, а прије четири године добио је улицу у Београду, тамо гдје и треба да буде та улица - у непосредној близини стадиона на којем су клицали његово име, на стадиону и трави на коју се бацао на кољена и тако прослављао сваки гол.

Једна од живих легенди клуба, голман Милутин Шошкић, био је у стручном штабу црно-бијелих када је тог кобног септембарског јутра стигла вијест о погибији Драгана Манцеа.

"Манце је био млад човјек који је својом популарношћу далеко превазилазио границе ове земље. Он је био српски фудбалски Џејмс Дин. Плијенио је карактером и игром. Вољели су га, не само они којима је црно-бијела боја у срцу, већ и они којима је трпао голове. Вољели су га, јер је на терену изгарао, умио је да прослави голове", рекао је Шошкић.

Навијачи Партизана су га обожавали, а он им је узвраћао спектакуларним головима и карактеристичном радовању - пад на кољена и песнице високо у ваздух. И данас, они нешто старији Гробари када пикају фудбал са друштвом када постигну гол радују се у стилу Драгана Манцеа.

И прије и послије Манцеа Партизан је имао одличне фудбалере. Када је почињала каријера Драгана Манцеа, једна друга каријера Партизанове легенде, Моце Вукотића, била је при крају. Ипак, Драган Манце живи у срцима Гробара, који га називају "Господаром Југа и навијачке душе".

Зашто је Манце био и остао "Највећи" у срцима Гробара? Он је живио за голове, како је сам једном изјавио, а са његовим фудбалским стасавањем прекинут је дугогодишњи пост Партизана - титула је коначно дошла у Хумску. Увијек је навијачима обећавао да ће дати гол Црвеној звезди. И увијек је испуњавао обећање. 

А гол који је постигао против Квинс Парк Ренџерса у првој утакмици историјског двомеча 1984. године вјероватно је најлепши у историји Партизана. 



Када му је истицао уговор, било је неспоразума са управом и најавио је одлазак из Партизана. А онда су Гробари ступили на сцену, пријетећи да ће управа сносити посљедице за бијес навијача ако Манце оде. Управа се опаметила, Манце је остао и уз захвалност Гробарима дао обећање - бићу први стријелац лиге. Обећање би сигурно испунио, али се догодила трагедија.

Први меч Партизана послије погибије Манцеа био је антологијски, пун емоција, тешко препричљив. Партизан је играо против Приштине, стадион пун. Са свих трибина чуло се само "Драаагааан Манцееее, Драагаан Манцеее". Сви су на стадиону живјели за гол у част Драгана Манцеа.

У посљедњим тренуцима меча Љубомир Радановић је постигао толико жељен гол. На стадиону микс емоција - сузе и радост.



Драган Манце - живио је за голове...

Извор: Б92/мондо.рс