Прича: (Р)еволуција лијевог бека...

Нови ветрови дувају Премијер лигом, самим тим и светским фудбалом.

Фудбал 02.09.2018 | 23:30
Прича: (Р)еволуција лијевог бека...
Леви и десни бек. Позиције најмањих фудбалских зналаца, по правилу. Ниски и недовољно добри да буду нападачи. Па онда на бека. Шта ће. Тако је некада било. Али, ове сезоне у Премијер лиги примећују се промене на овој позицији. Дешава се права еволуција овог места у тиму. А томе су највише допринела два имена - Бенжамин Менди и Маркос Алонсо. Потом и остали.

Образац се назире - много голова, високог пресинга и посебно велики број напада код офанзивно оријентисаних левих бекова.

То је била најслабија позиција у Премијер лиги прошле сезоне. Морали сте добро да загребете па да нађете играча који заслужује да се нађе на том месту у идеалном тиму. На крају је то био Алонсо.

Међутим, ове сезоне се десила промена и њу је донео снажни Менди. О њему смо већ писали као о "највећем појачању" Ситија овог лета. Он је унео револуцију и променио природу своје позиције, а то није нимало лако учинити. Још против Арсенала је показао да је спреман да игра напред и да на два начина угрози противника: уласком у средину и правећи простор за крилног нападача или одласком на центаршут после продора. Сакупљао је асистенције на оба начина. Направио је јасну разлику овогодишњег Ситија у односу на прошлогодишњи Сити који је био првак Премијер лиге.

Њему уз раме је Алонсо из Челсија. Он је доприносио практично на сваком мечу Челсија. Изнудио је пенал против Хадерсфилда, имао асистенцију и гол за победу против Челсија, био је одговоран за голове против Њукасла, а асистирао је Азару и против Борнмута.

Алонсо је играо неко крило да кажемо у формацији 3-4-3 код Контеа, али је занимљиво да је наставио да буде убитачан у нападу и у формацији 4-3-3 код Мауриција Сарија. Дакле, Италијан игра са четворицом позади, Алонсо је леви бек, а и даље не престаје да прави проблеме противничким одбранама.

О његовој жељи за нападањем говорио је и Еден Азар, човек који би по логици требало да буде увек офанзивнији од Алонса.
"Понекад је испред мене. Рекао сам му једном - Маркос, мислим да је твој главни циљ да будеш у одбрани јер играш левог бека. Али тај дечко неће да ме суша, он само гледа да нападне противнички гол", рекао је једном приликом Азар.

Поменута двојица играча су најбољи примери, али и остали су, можда вођени њиховим примером, унели агресивности у своју игру. Тако су прошлог викенда голове за своје тимове дали Наћо Монреалпротив Вест Хема, Рајан Бертранд је дао леп гол против Лестера, а Холебас против Кристал Паласа. Остали су импресионирали продорима. Ендрју Робертсон је наставио да игра добро за Ливерпул, БенЧилвел је добар у дресу Лестера. Лук Шо је дао гол у првом мечу Манчестер Јунајтеда ове сезоне...

Без сумње, позиција левог и десног бека је најмање гламурозна у свету фудбала. Међутим, овим тенденцијама бекови постају све офанзивнији, можемо их све више видети у "дворишту" противника и посебно делује да су леви бекови постали спектакуларнији од десних. 

Међутим, да ли је ово еволуција или је таквих тенденција било и раније?

Пронашли смо податак да је сличну улогу, веома офанзивну, имао леви бек Ђакинто Факети, фудбалер Интера шездесетих. Тада се играла популарна "италијанска игра" са снажним и убојитим левим беком и много опрезнијим десним беком. Скорије су ту имена попут Марсела, Ђордија Албе и Роберта Карлоса који се уклапају у овакав опис. Има их још доста, наравно...

Левоноги играчи су сада поново посвећени агресивним продорима, воле да шутну издалека, па и да одаберу гламурозне бројеве као што рецимо Александар Коларов бира 11-цу. Десни бекови некако нису достигли тај ниво, мало су досаднији, штедљивији, резервисанији.

Постоји та генерализација да су леворуки људи креативнији од десноруких, па рецимо да можда то има своју импликацију на фудбалском терену.

И генерално се на левом беку налазе левоноги играчи. Тешко је присетити се много добрих левих бекова који су играли десном ногом, док је левоногим играчима лакше да се снађу на десној страни терена. Некако на тој десној страни нема експлозија и мајсторства. Ево на Мундијалу су се сјајно показали Тома Меније и Бенжамин Павар, али то више делују као играчи који су у комбинезону, него превише креативни играчи. Наравно, и ту има изузетака као што је рецимо сјајни Кјеран Трипије.

За сада у Премијер лиги, а то је индиго за цео светски фудбал, леви бекови уносе (односно враћају) промену. Уносе ту заводљиву црту у фудбалску игру.

Пре свих Алонсо и Менди, а потом и остали.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар