Priča: (R)evolucija lijevog beka...

Novi vetrovi duvaju Premijer ligom, samim tim i svetskim fudbalom.

Fudbal 02.09.2018 | 23:30 Levi i desni bek. Pozicije najmanjih fudbalskih znalaca, po pravilu. Niski i nedovoljno dobri da budu napadači. Pa onda na beka. Šta će. Tako je nekada bilo. Ali, ove sezone u Premijer ligi primećuju se promene na ovoj poziciji. Dešava se prava evolucija ovog mesta u timu. A tome su najviše doprinela dva imena - Benžamin Mendi i Markos Alonso. Potom i ostali.

Obrazac se nazire - mnogo golova, visokog presinga i posebno veliki broj napada kod ofanzivno orijentisanih levih bekova.

To je bila najslabija pozicija u Premijer ligi prošle sezone. Morali ste dobro da zagrebete pa da nađete igrača koji zaslužuje da se nađe na tom mestu u idealnom timu. Na kraju je to bio Alonso.

Međutim, ove sezone se desila promena i nju je doneo snažni Mendi. O njemu smo već pisali kao o "najvećem pojačanju" Sitija ovog leta. On je uneo revoluciju i promenio prirodu svoje pozicije, a to nije nimalo lako učiniti. Još protiv Arsenala je pokazao da je spreman da igra napred i da na dva načina ugrozi protivnika: ulaskom u sredinu i praveći prostor za krilnog napadača ili odlaskom na centaršut posle prodora. Sakupljao je asistencije na oba načina. Napravio je jasnu razliku ovogodišnjeg Sitija u odnosu na prošlogodišnji Siti koji je bio prvak Premijer lige.

Njemu uz rame je Alonso iz Čelsija. On je doprinosio praktično na svakom meču Čelsija. Iznudio je penal protiv Hadersfilda, imao asistenciju i gol za pobedu protiv Čelsija, bio je odgovoran za golove protiv Njukasla, a asistirao je Azaru i protiv Bornmuta.

Alonso je igrao neko krilo da kažemo u formaciji 3-4-3 kod Kontea, ali je zanimljivo da je nastavio da bude ubitačan u napadu i u formaciji 4-3-3 kod Mauricija Sarija. Dakle, Italijan igra sa četvoricom pozadi, Alonso je levi bek, a i dalje ne prestaje da pravi probleme protivničkim odbranama.

O njegovoj želji za napadanjem govorio je i Eden Azar, čovek koji bi po logici trebalo da bude uvek ofanzivniji od Alonsa.
"Ponekad je ispred mene. Rekao sam mu jednom - Markos, mislim da je tvoj glavni cilj da budeš u odbrani jer igraš levog beka. Ali taj dečko neće da me suša, on samo gleda da napadne protivnički gol", rekao je jednom prilikom Azar.

Pomenuta dvojica igrača su najbolji primeri, ali i ostali su, možda vođeni njihovim primerom, uneli agresivnosti u svoju igru. Tako su prošlog vikenda golove za svoje timove dali Naćo Monrealprotiv Vest Hema, Rajan Bertrand je dao lep gol protiv Lestera, a Holebas protiv Kristal Palasa. Ostali su impresionirali prodorima. Endrju Robertson je nastavio da igra dobro za Liverpul, BenČilvel je dobar u dresu Lestera. Luk Šo je dao gol u prvom meču Mančester Junajteda ove sezone...

Bez sumnje, pozicija levog i desnog beka je najmanje glamurozna u svetu fudbala. Međutim, ovim tendencijama bekovi postaju sve ofanzivniji, možemo ih sve više videti u "dvorištu" protivnika i posebno deluje da su levi bekovi postali spektakularniji od desnih. 

Međutim, da li je ovo evolucija ili je takvih tendencija bilo i ranije?

Pronašli smo podatak da je sličnu ulogu, veoma ofanzivnu, imao levi bek Đakinto Faketi, fudbaler Intera šezdesetih. Tada se igrala popularna "italijanska igra" sa snažnim i ubojitim levim bekom i mnogo opreznijim desnim bekom. Skorije su tu imena poput Marsela, Đordija Albe i Roberta Karlosa koji se uklapaju u ovakav opis. Ima ih još dosta, naravno...

Levonogi igrači su sada ponovo posvećeni agresivnim prodorima, vole da šutnu izdaleka, pa i da odaberu glamurozne brojeve kao što recimo Aleksandar Kolarov bira 11-cu. Desni bekovi nekako nisu dostigli taj nivo, malo su dosadniji, štedljiviji, rezervisaniji.

Postoji ta generalizacija da su levoruki ljudi kreativniji od desnorukih, pa recimo da možda to ima svoju implikaciju na fudbalskom terenu.

I generalno se na levom beku nalaze levonogi igrači. Teško je prisetiti se mnogo dobrih levih bekova koji su igrali desnom nogom, dok je levonogim igračima lakše da se snađu na desnoj strani terena. Nekako na toj desnoj strani nema eksplozija i majstorstva. Evo na Mundijalu su se sjajno pokazali Toma Menije i Benžamin Pavar, ali to više deluju kao igrači koji su u kombinezonu, nego previše kreativni igrači. Naravno, i tu ima izuzetaka kao što je recimo sjajni Kjeran Tripije.

Za sada u Premijer ligi, a to je indigo za ceo svetski fudbal, levi bekovi unose (odnosno vraćaju) promenu. Unose tu zavodljivu crtu u fudbalsku igru.

Pre svih Alonso i Mendi, a potom i ostali.

Izvor: mozzartsport