Прича - ЛШ: Притисак, притисак, притисак...!

Одлучује о пласману у Лигу шампиона!

Фудбал 27.08.2018 | 23:25 Притисак свих са свих страна. У оба табора. Али где је већи? И коме може да окује ноге?

Нама се чини да је у Салцбургу.

Знате онај општи пример када председник критикованом тренеру пружа јавну подршку па га убрзо пометла. Или када смо уочи Мундијала константно слушали изјаве репрезентативаца Србије како је атмосфера идилична иако их најчешће то нико није ни питао. Па се ових дана одмотава клупко и испливава прљави веш на површину...

Обично када се из једног табора у јавност на силу билдује самопоуздање, то је на неки начин скидање притиска који се највише осећа унутра.

А у табору Ред Бул Салцбурга очигледно не могу да заобиђу тему притиска. Тренер Марко Розе поштено признаје да им притисак није потребан, капитен Улмер капитенски мало фарба јавност да се у екипи не осећа притисак, а голман Цицан Станковић га „џентлменски“ пребацује у двориште Црвене звезде.

Не би Аустријанци толико причали о притиску да га не осећају. Наравно осећају га и фудбалери Црвене звезде. Али на неки здравији начин, односно потизиван набој како га је данас описао Вујадин Савић.

Ред Бул Салцбург и Црвена звезда предуго чекају на играње у Лиги шампиона. Тешко да у овом тренутку постоје два боља клуба у Европи из мањих фудбалских лига која нису играли Лигу шампиона у претходних двадесетак година. А играли су је свакакви. Попут Клужа, БАТЕ Борисова, Карабага, Астане, Дебрецина, Марибора, Жилине, АПОЕЛ-а, Анортозиса, Макабија једног и другог, Хапоела, Копенхагена, Нордсјиланда, Малмеа, Цириха, Туна, Оцелула, Унирее, Гента, Генка, Бурсе, Ростова, Брага... По много чему ови клубови су мање фудбалски битни од Црвене звезде и Ред Бул Салцбурга, дали су мањи допирнос овом спорту и нису га задужили.

Да будемо прецизни, Салцбург је играо Лигу шампиона пре 23 године, али био је то потпуно други клуб и друга епоха. Фудбалски сат у Моцартовом граду је враћен на почетак 2005. године када је Дитрих Матешиц загосподарио клубом и када је почела Ред Бул ера. Очекивало се тада ће Матешицов новац, озбиљни људи у клубу које је довео и озбиљан програм који ударен у темеље клуба врло брзо „дати крила“ Салцбургу да се пласира до Лиге шампиона. Али у фудбалу не функционише баш као у реклами када онај нацртани човечуљак попије лименку и полети. Ред Бул Салцбург је у два наврата високо летео по Лиги Европе, правио је успехе, али баријеру звана Лигу шампиона није пробио. Руку на срце, незаслужено с обзиром какав је фудбал играо, како је клуб функционисао и какве је све играче имао и створио. ПопутМанеа, Кеите, Упамекана, Кампла... Чак и тренере Шмита и Хитера, сада и Розеа.

Али то је фудбал. Чар Лиге шампиона је да успех не може (баш лако) да се купи и да мора да се заслужи на терену. И ту је УЕФА поприлично поштена када направимо паралелу са кошарком и Евролигом. Шансу имаш. Изађи на терен и победи.

Од почетка Ред Бул ере, Салцбург је сваке године играо квалификације за Лигу шампиона. И сваки пут испадао. Од лета 2006. и рестарта клуба, Салцбург је у 11 случајева пао на испиту да се угура међу 32 најбоља клуба у Европи. Испадали су од јачих попут Валенсије, Шахтјора или Фенербахчеа. Али и од слабијих попут Малмеа (два пута), загребачког Динама, Ријеке, Хапоела, Макабија... И луксембуршког Диделанжа! Овај списак даје Звезди наду и подлогу да ће исписати историју у Салцбургу. Нико од горе побројаних није био боља екипа од ове Милојевићеве данас.

Да се позабавимо и најједноставнијом „трансфермаркт“ рачуницом. Од уласка Ред Була, Салцбург је у тих 11 неуспешних покушаја (и за овај 12.) само на плаћање обештећења за појачања потрошио преко 102.000.000 евра. А замислите колико је коштао цео пројекат дизања клуба на ноге, па плате стручњака попут Рангника, Трапатонија, Адријансеа, Стевенса... Колико су коштале школе и академије по Бразилу, Гани или Америци где је Ред Бул лансирао своје филијале. Огроман новац је уложен у Ред Бул Салцбург. У добром делу се показао и паметно уложен, јер је почео да се враћа када је систем заживео. Омладинци су постали прваци Европе, било је сјаних резултата у Лиги Европе, али Лига шампиона као круна је изостала. И то нико не уме да објасни зашто је то тако.

Зато притисак у Салцбургу и те како постоји пред реванш са Црвеном звездом у среду вече. Ма шта причалиРозе и његови пулени, притисак на њима је велики. Привиђају им се сенке Диделанжа, Малмеа, Макабија... А по први пут ће бити и у ситуацији да ће тај притисак морати да савладају на свом терену где ће осећати као гости. Без сумње је да ће десетак хиљада Делија ће у котлу дреке и галаме скувати дупло бројније Аустријанце који ће годинама касније препричавати српску инвазију на њихов лепи и мирни град.

Паралелно са поменутим периодом рађања Ред Буловог пројекта, Црвена звезда је радила на сопственом банкроту и закопавала се у дугове од преко 50.000.000 евра. Све до доласка људи који су данас у клубу и који полако скидају ту омчу са врата. Зато је у европским оквирима скоро па занемарљиво када Звезда плати 700.000 евра за Кафуа, 500.000 за Ебесилија или ако планира да издвоји милион за Сија. Салцбургу је то кап у мору. На данашњем фудбалском тржишту је то минимум који се мора пратити ако се жели неки успех.

Била је и Звезда у ситуацијама да дође надомак Лиге шампиона. Мање пута од Салцбурга, али била је. Ипак, само два пута је имала реалну шансу. Против страшних тимова Милана, Леверкузена и ПСВ Ајндховена се није могло боље, али против Динамо Кијева и Ренџерса је можда и могло. Да је Звезда против Динама имала Милојевића уместо Муслина, шансе би биле веће. Да је против Ренџерса имала начин рада данашње управе и да се није коцкала да тражи Лигу шампиона са голобрадим Филипом Ђорђевићем, била би још ближе. Али није. И то су неке грешке из којих су можда и извучене поуке. Сви остали напади на Лигу шампиона су били ложење без покрића.

Најбољи пример је био Лудогорец када је Звезда пукла под притиском који је био неоснован. Када је Канга пукао јер није имао ко да га исконтролише. Када су неким играчима биле потребне боце са кисеоником против навијених Бразилаца из Луде шуме који су одрадили припреме како ваља и доликује. Када је примила четири гола на Маракани за 74 минута игре. Примера ради код Милојевића је на 12 европских утакмица на Маракани примила укупно четири гола. То пуцање под притиском се најбоље видело касније против Сасуола када је Звезда била издуван балон и имала срећу да не прими 10 комада у два меча. Када је изгледало да је воз за Лигу шампиона прошао и да се неће вратити у наредних неколико година.

А онда је дошао Владан Милојевић. Сјајан потез је био повратак Митра Мркеле. И коцкице су почеле да се склапају. Рођена је та европска Звезда која је прошле сезоне против Краснодара преживела унутрашње страхове и демоне. Тада је побеђен фамозни притисак. Тренер је успео да играчима среди главе и објасни шта су концентрација и фокус. Против Арсенала, Келна и БАТЕ Борисова је Звезда показала озбијан став и мозак да игра против јачих од себе. А онда против ЦСКА мудрост и искуство као да је сталан учесник европских такмичења.

Нереалан је пут који је Милојевићева Звезда прошла за овако кратак период. Краснодар је био преломна тачка у којем је притисак савладан, а нешто слично је било и гостовање батинашима из Трнаве.

Има Звезда и даље притисак уласка у Лигу шампиона. Уз двоје енглеских друголигаша Астон Вилу и Нотингем Форест, Црвена звезда је једини европски првак који никада није играо у Лиги шампиона. Инвазија Делија на Салцбург ће тај притисак појачати. Знају Милојевић и играчи колико данас вреди карта на Ред Бул Арени и да не могу свакоме да помогну да дође до ње. Осећају притисак, али то се више може описати као поверење и подршка.

У изјавама и гестовима Звездиних играча се после првог меча са Салцбургом није видело разочарање због промашених шанси и притисак или страх да је нека кључна шанса пропуштена. Из очију им варничи оптимизам и самопоуздање да ће пласман у Лигу шампиона извојевати у Моцартовом граду. Бенова изјава да ће бити довољан један гол, најбоље говори о вери у квалитет. И пре свега вери саиграча једних у друге.

Притисак постоји, али га нико из Звезде не помиње и јуриша на њега као на Краснодар прошлог лета. Аустријанци причају о њему и радо га пребацују на Звездину страну. Али чини се да са њим иду у кревет. Осми пут у последњих 12 година ће Ред Бул Салцбург напасти сиромашнији клуб од себе у покушају да се докопа Лиге шампиона. Два пута су их зауставили Хрвати, два пута Швеђани, два пута Израелци, а једном полупрофесионалци из Луксембурга. Сад су Срби камен у ципели.

Притисак је...

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт