Priča - LŠ: Pritisak, pritisak, pritisak...!
Odlučuje o plasmanu u Ligu šampiona!
Fudbal 27.08.2018 | 23:25
Nama se čini da je u Salcburgu.
Znate onaj opšti primer kada predsednik kritikovanom treneru pruža javnu podršku pa ga ubrzo pometla. Ili kada smo uoči Mundijala konstantno slušali izjave reprezentativaca Srbije kako je atmosfera idilična iako ih najčešće to niko nije ni pitao. Pa se ovih dana odmotava klupko i isplivava prljavi veš na površinu...
Obično kada se iz jednog tabora u javnost na silu bilduje samopouzdanje, to je na neki način skidanje pritiska koji se najviše oseća unutra.
A u taboru Red Bul Salcburga očigledno ne mogu da zaobiđu temu pritiska. Trener Marko Roze pošteno priznaje da im pritisak nije potreban, kapiten Ulmer kapitenski malo farba javnost da se u ekipi ne oseća pritisak, a golman Cican Stanković ga „džentlmenski“ prebacuje u dvorište Crvene zvezde.
Ne bi Austrijanci toliko pričali o pritisku da ga ne osećaju. Naravno osećaju ga i fudbaleri Crvene zvezde. Ali na neki zdraviji način, odnosno potizivan naboj kako ga je danas opisao Vujadin Savić.
Red Bul Salcburg i Crvena zvezda predugo čekaju na igranje u Ligi šampiona. Teško da u ovom trenutku postoje dva bolja kluba u Evropi iz manjih fudbalskih liga koja nisu igrali Ligu šampiona u prethodnih dvadesetak godina. A igrali su je svakakvi. Poput Kluža, BATE Borisova, Karabaga, Astane, Debrecina, Maribora, Žiline, APOEL-a, Anortozisa, Makabija jednog i drugog, Hapoela, Kopenhagena, Nordsjilanda, Malmea, Ciriha, Tuna, Ocelula, Uniree, Genta, Genka, Burse, Rostova, Braga... Po mnogo čemu ovi klubovi su manje fudbalski bitni od Crvene zvezde i Red Bul Salcburga, dali su manji dopirnos ovom sportu i nisu ga zadužili.
Da budemo precizni, Salcburg je igrao Ligu šampiona pre 23 godine, ali bio je to potpuno drugi klub i druga epoha. Fudbalski sat u Mocartovom gradu je vraćen na početak 2005. godine kada je Ditrih Matešic zagospodario klubom i kada je počela Red Bul era. Očekivalo se tada će Matešicov novac, ozbiljni ljudi u klubu koje je doveo i ozbiljan program koji udaren u temelje kluba vrlo brzo „dati krila“ Salcburgu da se plasira do Lige šampiona. Ali u fudbalu ne funkcioniše baš kao u reklami kada onaj nacrtani čovečuljak popije limenku i poleti. Red Bul Salcburg je u dva navrata visoko leteo po Ligi Evrope, pravio je uspehe, ali barijeru zvana Ligu šampiona nije probio. Ruku na srce, nezasluženo s obzirom kakav je fudbal igrao, kako je klub funkcionisao i kakve je sve igrače imao i stvorio. PoputManea, Keite, Upamekana, Kampla... Čak i trenere Šmita i Hitera, sada i Rozea.
Ali to je fudbal. Čar Lige šampiona je da uspeh ne može (baš lako) da se kupi i da mora da se zasluži na terenu. I tu je UEFA poprilično poštena kada napravimo paralelu sa košarkom i Evroligom. Šansu imaš. Izađi na teren i pobedi.
Od početka Red Bul ere, Salcburg je svake godine igrao kvalifikacije za Ligu šampiona. I svaki put ispadao. Od leta 2006. i restarta kluba, Salcburg je u 11 slučajeva pao na ispitu da se ugura među 32 najbolja kluba u Evropi. Ispadali su od jačih poput Valensije, Šahtjora ili Fenerbahčea. Ali i od slabijih poput Malmea (dva puta), zagrebačkog Dinama, Rijeke, Hapoela, Makabija... I luksemburškog Didelanža! Ovaj spisak daje Zvezdi nadu i podlogu da će ispisati istoriju u Salcburgu. Niko od gore pobrojanih nije bio bolja ekipa od ove Milojevićeve danas.
Da se pozabavimo i najjednostavnijom „transfermarkt“ računicom. Od ulaska Red Bula, Salcburg je u tih 11 neuspešnih pokušaja (i za ovaj 12.) samo na plaćanje obeštećenja za pojačanja potrošio preko 102.000.000 evra. A zamislite koliko je koštao ceo projekat dizanja kluba na noge, pa plate stručnjaka poput Rangnika, Trapatonija, Adrijansea, Stevensa... Koliko su koštale škole i akademije po Brazilu, Gani ili Americi gde je Red Bul lansirao svoje filijale. Ogroman novac je uložen u Red Bul Salcburg. U dobrom delu se pokazao i pametno uložen, jer je počeo da se vraća kada je sistem zaživeo. Omladinci su postali prvaci Evrope, bilo je sjanih rezultata u Ligi Evrope, ali Liga šampiona kao kruna je izostala. I to niko ne ume da objasni zašto je to tako.
Zato pritisak u Salcburgu i te kako postoji pred revanš sa Crvenom zvezdom u sredu veče. Ma šta pričaliRoze i njegovi puleni, pritisak na njima je veliki. Priviđaju im se senke Didelanža, Malmea, Makabija... A po prvi put će biti i u situaciji da će taj pritisak morati da savladaju na svom terenu gde će osećati kao gosti. Bez sumnje je da će desetak hiljada Delija će u kotlu dreke i galame skuvati duplo brojnije Austrijance koji će godinama kasnije prepričavati srpsku invaziju na njihov lepi i mirni grad.
Paralelno sa pomenutim periodom rađanja Red Bulovog projekta, Crvena zvezda je radila na sopstvenom bankrotu i zakopavala se u dugove od preko 50.000.000 evra. Sve do dolaska ljudi koji su danas u klubu i koji polako skidaju tu omču sa vrata. Zato je u evropskim okvirima skoro pa zanemarljivo kada Zvezda plati 700.000 evra za Kafua, 500.000 za Ebesilija ili ako planira da izdvoji milion za Sija. Salcburgu je to kap u moru. Na današnjem fudbalskom tržištu je to minimum koji se mora pratiti ako se želi neki uspeh.
Bila je i Zvezda u situacijama da dođe nadomak Lige šampiona. Manje puta od Salcburga, ali bila je. Ipak, samo dva puta je imala realnu šansu. Protiv strašnih timova Milana, Leverkuzena i PSV Ajndhovena se nije moglo bolje, ali protiv Dinamo Kijeva i Rendžersa je možda i moglo. Da je Zvezda protiv Dinama imala Milojevića umesto Muslina, šanse bi bile veće. Da je protiv Rendžersa imala način rada današnje uprave i da se nije kockala da traži Ligu šampiona sa golobradim Filipom Đorđevićem, bila bi još bliže. Ali nije. I to su neke greške iz kojih su možda i izvučene pouke. Svi ostali napadi na Ligu šampiona su bili loženje bez pokrića.
Najbolji primer je bio Ludogorec kada je Zvezda pukla pod pritiskom koji je bio neosnovan. Kada je Kanga pukao jer nije imao ko da ga iskontroliše. Kada su nekim igračima bile potrebne boce sa kiseonikom protiv navijenih Brazilaca iz Lude šume koji su odradili pripreme kako valja i dolikuje. Kada je primila četiri gola na Marakani za 74 minuta igre. Primera radi kod Milojevića je na 12 evropskih utakmica na Marakani primila ukupno četiri gola. To pucanje pod pritiskom se najbolje videlo kasnije protiv Sasuola kada je Zvezda bila izduvan balon i imala sreću da ne primi 10 komada u dva meča. Kada je izgledalo da je voz za Ligu šampiona prošao i da se neće vratiti u narednih nekoliko godina.
A onda je došao Vladan Milojević. Sjajan potez je bio povratak Mitra Mrkele. I kockice su počele da se sklapaju. Rođena je ta evropska Zvezda koja je prošle sezone protiv Krasnodara preživela unutrašnje strahove i demone. Tada je pobeđen famozni pritisak. Trener je uspeo da igračima sredi glave i objasni šta su koncentracija i fokus. Protiv Arsenala, Kelna i BATE Borisova je Zvezda pokazala ozbijan stav i mozak da igra protiv jačih od sebe. A onda protiv CSKA mudrost i iskustvo kao da je stalan učesnik evropskih takmičenja.
Nerealan je put koji je Milojevićeva Zvezda prošla za ovako kratak period. Krasnodar je bio prelomna tačka u kojem je pritisak savladan, a nešto slično je bilo i gostovanje batinašima iz Trnave.
Ima Zvezda i dalje pritisak ulaska u Ligu šampiona. Uz dvoje engleskih drugoligaša Aston Vilu i Notingem Forest, Crvena zvezda je jedini evropski prvak koji nikada nije igrao u Ligi šampiona. Invazija Delija na Salcburg će taj pritisak pojačati. Znaju Milojević i igrači koliko danas vredi karta na Red Bul Areni i da ne mogu svakome da pomognu da dođe do nje. Osećaju pritisak, ali to se više može opisati kao poverenje i podrška.
U izjavama i gestovima Zvezdinih igrača se posle prvog meča sa Salcburgom nije videlo razočaranje zbog promašenih šansi i pritisak ili strah da je neka ključna šansa propuštena. Iz očiju im varniči optimizam i samopouzdanje da će plasman u Ligu šampiona izvojevati u Mocartovom gradu. Benova izjava da će biti dovoljan jedan gol, najbolje govori o veri u kvalitet. I pre svega veri saigrača jednih u druge.
Pritisak postoji, ali ga niko iz Zvezde ne pominje i juriša na njega kao na Krasnodar prošlog leta. Austrijanci pričaju o njemu i rado ga prebacuju na Zvezdinu stranu. Ali čini se da sa njim idu u krevet. Osmi put u poslednjih 12 godina će Red Bul Salcburg napasti siromašniji klub od sebe u pokušaju da se dokopa Lige šampiona. Dva puta su ih zaustavili Hrvati, dva puta Šveđani, dva puta Izraelci, a jednom poluprofesionalci iz Luksemburga. Sad su Srbi kamen u cipeli.
Pritisak je...
Izvor: mozzartsport
FOTO: Star sport
Komentari / 0
Ostavite komentar