ЛШ: А можда у њима лежи спас…

Да ли Вељко Симић или Душан Јованчић могу да буду тактичка изненађања Владана Милојевића у Салцбургу?

Фудбал 27.08.2018 | 21:45
ЛШ: А можда у њима лежи спас…
Има Салцбург своје адуте, надају се навијачи Црвене звезде да је куцнуо час да се најтрофејнији српски клуб врати на највећу европску сцену. У тој игри надања и стрпње једна ствар је кристално јасна: на Ред Бул Арени очекује нас нови стратешки рат између Марка Розеа и Владана Милојевића. Борба за сваки педаљ терена и потрага за грешком ривала и потенцијално тактичко изненађење.

Има оних који тврде да шеф стручног штаба Црвене звезде неће ништа мењати, односно да је због снаге везног реда Бикова предвођених Самасекуом принуђен да прескаче игру и чека шансу да контром уведе црвено-беле у Лигу шампиона.

Можда је све то тачно, али чињеница је да Владан Милојевић у свом широком ростеру има бар двојицу скривених адута који су прошли испод скенера Марка Розеа. Да, причамо о Вељку Симићу и Душану Јованчићу.

Бивши капитен Војводине био је савршени тактички погодак Владана Милојевића у Трнави. Његова мирноћа помножена са искуством, и квалитетан пас да ли су српском шампиону димензију више. И који килограм снаге више. Када је Јованчић ушао у игру у београдском меу против Салцбурга уследио је мир. Амаротизовани су напади аустријског шампиона, црвено-бели су били сигурнији у пасу.

Подсећао је - чак бисмо рекли да га је у појединим сегментима игре превазишао -  Душан Јованчић на актуелног директора омладинске школе Црвене звезде Драгана Младеновића. И један  други су дошли, рачунајући овдашње прилике, у позним годинама на Маракану.

Младеновић је брзо постао јак зачин великих европских битака против Кијева, Лација, Одензеа и Розенборга. Сада је Душан Јованчић на добром путу да себе јако угради у Звездин међународни лет.

Уз претпоставку да су Бранко Јовичић и Ненад Крстичић сигурни стартери, питање је где би Владан Милојевићмогао да „углави“ рођеног Београђанина, који се наметнуо у досадашњим европским и домаћим биткама. Његово присуство у тиму значило би да се Милојевић није одлучио за стрпљење, него за стрпљење на куб.

Морао би да жртвује неког од офанзивних везиста или крилних играча, а то би по својој прилици био тек придошлиКафу. Момак коме треба још кисеоника како би се вратио на ниво из Лудогореца.

Извесно је само да је Душан Јованчић озбиљна опција за меч деценије, баш колико и Вељко Симић. Звездин одбегли син је још у фази привикавања на спартански фудбал Владана Милојевића. Међутим, већ је показао да би могао да постане бинго актуленог шефа, потенцијални нови велики пројекат попут Немање Радоњића. На страну греси из младости, али офанзивни везиста има у себи потенцијала да се развије у класну Звездину десетку.

Поседује све атрибуте у које се заљубљује публика на Маракани. Брзе ноге и још брже лопте, које попут мача секу комплетну одбрану ривала.

И Симић фигурира као потенцијално решење и алтернатива за Кафуа. Одрадио је посао и могао да постане јунак београдског меча. Само постоји једно велико али… То је оно што смо већ апострофирали: Симић се тек навикава на ниво фудбала близу топ нивоа. Често оверава лопту уз додир више, а то би у Салцбургу могло да буде погубно. Много тога Марко Розе заснива на перфектном пресингу на супарничкој половини, где афричке антилопе Самасеку и Хајдара знају да „опљачкају“ ривала и одузму му чисту лопту. Звездин тренер је ту замку избегао у првом мечу, свестно жртвујући посед и упорно тражећи од играча да понекад нерезонски гађају Николу Стојиљковића. Нови чин драме и великог надмудривања на програму је у среду.

Имају ли у њему Душан Јованчић и Вељко Симић места за важну улогу? Шта ви мислите?

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар