LŠ: A možda u njima leži spas…

Da li Veljko Simić ili Dušan Jovančić mogu da budu taktička iznenađanja Vladana Milojevića u Salcburgu?

Fudbal 27.08.2018 | 21:45 Ima Salcburg svoje adute, nadaju se navijači Crvene zvezde da je kucnuo čas da se najtrofejniji srpski klub vrati na najveću evropsku scenu. U toj igri nadanja i strpnje jedna stvar je kristalno jasna: na Red Bul Areni očekuje nas novi strateški rat između Marka Rozea i Vladana Milojevića. Borba za svaki pedalj terena i potraga za greškom rivala i potencijalno taktičko iznenađenje.

Ima onih koji tvrde da šef stručnog štaba Crvene zvezde neće ništa menjati, odnosno da je zbog snage veznog reda Bikova predvođenih Samasekuom prinuđen da preskače igru i čeka šansu da kontrom uvede crveno-bele u Ligu šampiona.

Možda je sve to tačno, ali činjenica je da Vladan Milojević u svom širokom rosteru ima bar dvojicu skrivenih aduta koji su prošli ispod skenera Marka Rozea. Da, pričamo o Veljku Simiću i Dušanu Jovančiću.

Bivši kapiten Vojvodine bio je savršeni taktički pogodak Vladana Milojevića u Trnavi. Njegova mirnoća pomnožena sa iskustvom, i kvalitetan pas da li su srpskom šampionu dimenziju više. I koji kilogram snage više. Kada je Jovančić ušao u igru u beogradskom meu protiv Salcburga usledio je mir. Amarotizovani su napadi austrijskog šampiona, crveno-beli su bili sigurniji u pasu.

Podsećao je - čak bismo rekli da ga je u pojedinim segmentima igre prevazišao -  Dušan Jovančić na aktuelnog direktora omladinske škole Crvene zvezde Dragana Mladenovića. I jedan  drugi su došli, računajući ovdašnje prilike, u poznim godinama na Marakanu.

Mladenović je brzo postao jak začin velikih evropskih bitaka protiv Kijeva, Lacija, Odenzea i Rozenborga. Sada je Dušan Jovančić na dobrom putu da sebe jako ugradi u Zvezdin međunarodni let.

Uz pretpostavku da su Branko Jovičić i Nenad Krstičić sigurni starteri, pitanje je gde bi Vladan Milojevićmogao da „uglavi“ rođenog Beograđanina, koji se nametnuo u dosadašnjim evropskim i domaćim bitkama. Njegovo prisustvo u timu značilo bi da se Milojević nije odlučio za strpljenje, nego za strpljenje na kub.

Morao bi da žrtvuje nekog od ofanzivnih vezista ili krilnih igrača, a to bi po svojoj prilici bio tek pridošliKafu. Momak kome treba još kiseonika kako bi se vratio na nivo iz Ludogoreca.

Izvesno je samo da je Dušan Jovančić ozbiljna opcija za meč decenije, baš koliko i Veljko Simić. Zvezdin odbegli sin je još u fazi privikavanja na spartanski fudbal Vladana Milojevića. Međutim, već je pokazao da bi mogao da postane bingo aktulenog šefa, potencijalni novi veliki projekat poput Nemanje Radonjića. Na stranu gresi iz mladosti, ali ofanzivni vezista ima u sebi potencijala da se razvije u klasnu Zvezdinu desetku.

Poseduje sve atribute u koje se zaljubljuje publika na Marakani. Brze noge i još brže lopte, koje poput mača seku kompletnu odbranu rivala.

I Simić figurira kao potencijalno rešenje i alternativa za Kafua. Odradio je posao i mogao da postane junak beogradskog meča. Samo postoji jedno veliko ali… To je ono što smo već apostrofirali: Simić se tek navikava na nivo fudbala blizu top nivoa. Često overava loptu uz dodir više, a to bi u Salcburgu moglo da bude pogubno. Mnogo toga Marko Roze zasniva na perfektnom presingu na suparničkoj polovini, gde afričke antilope Samaseku i Hajdara znaju da „opljačkaju“ rivala i oduzmu mu čistu loptu. Zvezdin trener je tu zamku izbegao u prvom meču, svestno žrtvujući posed i uporno tražeći od igrača da ponekad nerezonski gađaju Nikolu Stojiljkovića. Novi čin drame i velikog nadmudrivanja na programu je u sredu.

Imaju li u njemu Dušan Jovančić i Veljko Simić mesta za važnu ulogu? Šta vi mislite?

Izvor: mozzartsport