Исповест Мајкла Овена: Мрзео сам фудбал!

Једва сам чекао да одем у пензију! "То је трајало читавих последњих шест, седам година моје каријере. Све због повреда", каже бивши нападач Ливерпула и репрезентације Енглеске.

Фудбал 29.08.2018 | 23:21 Сећамо се сви. Ситан и динамитан. Страшан фудбалер је био Мајкл Овен. И када чујемо од једне такве легенде "да је једва чекао да се пензионише", то нам свакако не прија као љубитељима фудбала. Међутим, ако мало боље погледамо, Овен је имао савршен субјективан разлог за таква осећања.

Повреде су му уништавале живот и каријеру.

Био је то играч који је играо за клубове као што су Ливерпул, Реал Мадрид, Њукасл и Манчестер Јунајтед. Међутим, повреде су много пута чиниле да он више не буде тако страшан за дефанзивце као што је знао да буде.

Убојити нападач је каријеру завршио 2013. године, играјући у Стоуку. Тада је имао 33 године.

"Када сам једном покидао задњу ложу, потонуо сам. Нисам био ја. Променио сам своју игру. Био сам пре тога неко ко је давао голове као што сам урадио против Аргентине, ко је претрчавао противничке играче, био брз, трчао свуда пуном снагом. То сам био прави ја".

Али, у последњих шест, седам година каријере, што није мали период, Овену се није излазило на терен.

"Тада сам се претворио само у оно што сам морао. Био сам престрашен да трчим у дуелу, знао сам да бих могао да покидам мишић".

Много је размишљао током утакмица шта сме да учини, а шта не.

"Најгора ствар је што вам инстинкт говори оно што је увек и говорио. Да радите оно што сте пре радили. Створен сам да будем фудбалер. Најгоре је било када Мекманаман добије лопту, а ја мислим у себи "о, не, немој, немој, додај ми кратку лопту".

Није Овен речи завијао у обланду.

"Све што сам радио последњих шест, седам година своје каријере је било је да мрзим фудбал. Нисам могао да дочекам да се пензионишем. Зато што то нисам био - ја".

Овен је постигао преко 200 клупских голова током своје 17-годишње каријере. Освојио је Премијер лигу, ФА Куп, Лига куп (три пута) и УЕФА Куп. Одабран је за најбољег фудбалера Европе 2001. године.

Прву повреду је имао са 19, у питању је била задња ложа. Потом је повређивао тај исти мишић, али и бутину, препону, лист, али и метатарталну кост док је играо за Њукасл 2005. године.

"Дешавало се да уопште себе не стављам у позицију да треба да спринтам. Тако да сам, заправо, много пута стајао на деловима терена где не треба да будем".

Сурово.

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион имагес