Ispovest Majkla Ovena: Mrzeo sam fudbal!

Jedva sam čekao da odem u penziju! "To je trajalo čitavih poslednjih šest, sedam godina moje karijere. Sve zbog povreda", kaže bivši napadač Liverpula i reprezentacije Engleske.

Fudbal 29.08.2018 | 23:21 Sećamo se svi. Sitan i dinamitan. Strašan fudbaler je bio Majkl Oven. I kada čujemo od jedne takve legende "da je jedva čekao da se penzioniše", to nam svakako ne prija kao ljubiteljima fudbala. Međutim, ako malo bolje pogledamo, Oven je imao savršen subjektivan razlog za takva osećanja.

Povrede su mu uništavale život i karijeru.

Bio je to igrač koji je igrao za klubove kao što su Liverpul, Real Madrid, Njukasl i Mančester Junajted. Međutim, povrede su mnogo puta činile da on više ne bude tako strašan za defanzivce kao što je znao da bude.

Ubojiti napadač je karijeru završio 2013. godine, igrajući u Stouku. Tada je imao 33 godine.

"Kada sam jednom pokidao zadnju ložu, potonuo sam. Nisam bio ja. Promenio sam svoju igru. Bio sam pre toga neko ko je davao golove kao što sam uradio protiv Argentine, ko je pretrčavao protivničke igrače, bio brz, trčao svuda punom snagom. To sam bio pravi ja".

Ali, u poslednjih šest, sedam godina karijere, što nije mali period, Ovenu se nije izlazilo na teren.

"Tada sam se pretvorio samo u ono što sam morao. Bio sam prestrašen da trčim u duelu, znao sam da bih mogao da pokidam mišić".

Mnogo je razmišljao tokom utakmica šta sme da učini, a šta ne.

"Najgora stvar je što vam instinkt govori ono što je uvek i govorio. Da radite ono što ste pre radili. Stvoren sam da budem fudbaler. Najgore je bilo kada Mekmanaman dobije loptu, a ja mislim u sebi "o, ne, nemoj, nemoj, dodaj mi kratku loptu".

Nije Oven reči zavijao u oblandu.

"Sve što sam radio poslednjih šest, sedam godina svoje karijere je bilo je da mrzim fudbal. Nisam mogao da dočekam da se penzionišem. Zato što to nisam bio - ja".

Oven je postigao preko 200 klupskih golova tokom svoje 17-godišnje karijere. Osvojio je Premijer ligu, FA Kup, Liga kup (tri puta) i UEFA Kup. Odabran je za najboljeg fudbalera Evrope 2001. godine.

Prvu povredu je imao sa 19, u pitanju je bila zadnja loža. Potom je povređivao taj isti mišić, ali i butinu, preponu, list, ali i metatartalnu kost dok je igrao za Njukasl 2005. godine.

"Dešavalo se da uopšte sebe ne stavljam u poziciju da treba da sprintam. Tako da sam, zapravo, mnogo puta stajao na delovima terena gde ne treba da budem".

Surovo.

Izvor: mozzartsport

Foto: Action images