Црно-бели алманах сјећања на Турке...

Шукур је аплаудирао Саши, Бата црвенео, а Пантић био дете! Време је да вратимо Бешикташу. . .  Може ли Партизан до прве победе над турским клубом?

Фудбал 20.08.2018 | 23:50
Црно-бели алманах сјећања на Турке...
Имају исте боје – нема места за обоје. Црно-бели једни на друге, да се у директном обрачуну види коме је више стало да игра групну фазу Лиге Европе. Партизан на Бешикташ, у завшрном чину квалификација за друго по важности, квалитету и исплативости УЕФА такмичење.

Први меч плеј-офа београдски састав чека у добром расположењу. Одморан. За викенд није имао првенствене обавезе (одложен меч са Радом), а доласком Зорана Мирковића на функцију тренера везао је три победе, повећао веру у сопствене могућности и дао наду Гробарима да је у четвртак (20.30) могуће не само остати непоражен, већ узети меру фавориту уочи реванша у Истанбулу (30. августа) и – вратити дуг Турцима.

Пече и даље Гробаре оних 0:4 у Хумској кад је састав тадашњег шефа струке босфорског великана Славен Билић прикочио у другом полувремену. Истини за вољу, Партизан је у Истанбулу имао шансу да остане непоражен (пречка Данка Лазовића у надокнади, па је остало 1:2), па што није направио тад можда успе сад.

“Не памтим утакмицу по добром, завршена је неповољним резултатом по нас, али је представљала добро искуство”, враћа филм Данило Пантић на јесен 2014. и окршаје са Бешикташом у групној фази Лиге Европе. “Имаћу прилику да им вратим. Прошле су четири године од тог сусрета, тад сам био дете, физички инфериоран. Сад је друга прича, меч очекујем спремнији и са више самопоуздања и вере”.



Више је разлога за оптимизам у Хумској. Прво, од шест квалификационих утакмица Партизан је добио пет, а једини реми заележио у Вилњусу. Затим, добио је сва претходна три ривала на свом терену (Рудар 3:0, Тракаи 1:0, Нордсјиланд 3:2). Осим тога, не блиста баш ни чета Шенола Гунеша на почетку сезоне (једва се извукла прошле седмице у Линцу, голом у надокнади обезбедиши пролаз). Напослетку, намучала се и на лигашком гостовању новајлији Ерзруму (од 0:1 до 3:1), тако да...

“Бешикташ игра у најјачем саставу, иако круже приче да му Лига Европе није приоритет, мислим да неће одустати од ње. Сви су добри играчи, имају велики квалитет као екипа, али нису непобедиви”, храбри себе и саиграче Данило Пантић, пре четири године најмлађи члан екипе Марка Николића, у којој су била још двојица његових класића из генерације 1996, Миладин Стевановић и Андрија Живковић.

У односу на састав који је тог 23. отобра 2014. глатко поражен код куће, у Партизану осим Данила Пантића нема више ниједног пројектованог стартера, с обзиром да ће капитен Саша Илић вероватно бити на клупи, баш као и Мирослав Вулићевић (опорављао се од повреде предњих укрштених лигамената), односно голман Филип Кљајић (бранио Милан Лукач).

“Памтим само да су најбољи били Демба Ба и Гокан Торе. Кристално је јасно да су били апсолутни фаворити у групи уз Тотенхем и да су играли добро. Сад им је тим индивидуално бољи него што је тад био, а ако Негредо буде играо биће нам, уз Кварежму, највећа опасност”, сматра резервни голман Парног ваљка,Филип Кљајић.



Мада никад у еврокуповима није савладао турски тим (0:4 и 1:2 са Бешикташем, а 2:2 и 1:2 са Фенербахчеом), Партизан се нада да је дошло време за тај историјски искорак, тим пре што у клубу има људе који знају како се то ради.

Капитена и тренера!

Док је носио дрес Галатасараја, Саша Илић је представљао стрептомицин за одбрану Бешикташа, јер је добио сва три првенствена дербија, а већ на првом 10. децембра 2005. године – само неколико месеци по одласку из Партизана – вечно се уселио у срца присталица Галате. Разлог: дао је два гола за само минут, потпуно окренуо резултат на старом “Али Сами Јен” стадиону (са 1:2 на 3:2) натеравши чак легендарногХакана Шукура да му аплаудира док се загревао.



И у потоња два лигашка сусрета, Лавови су са Илићем у тиму тукли Бешикташ (2:1 на страни, 1:0 кући). Тај дуел претпоследњег кола из сезоне 2005/2006, у коме гости славише 2:1, био је од кључне важности за исход шампиоске трке, јер је задржан корак са Фенером, у последњој рунди Галатасарај је добио Кајзери 3:0 (Илић стрелац уводног гола), конкурент се оклизнуо на гостовању Денизлију (1:1), титулу освојио састав белгијског стратега Ерика Геретса, а “број 22” дао легендарну изјаву:

“Дрес са ове утакмице не бих продао ни за брдо карамела”.

Једини пораз од Бешикташа претрпео је Саша Илић у сусрету Суперкупа Турске лета 2006. кад су црно-бели, предвођени тренером Жаном Тиганом славили са 1:0. Просек је додатно покварио у већ описаном дуелу пре четири године у Истанбулу, али – и то буди наду навијачима – асистирао имењаку Марковићу за гол.

Зна и Зоран Мирковић како се руши Бешикташ. Руку на срце, нема тако позитиван скор, али два тријумфа из играчких дана сугеришу да би у припреми дуела могао да користи и искуства док је био узданица Фенербахчеа. Популарни Бата памти победе 3:1 (2001) и 2:0 (2002), међутим, има и три неуспеха (0:3, 1:2, 0:2), од којих је онај из 2. децембра 2001. обележен искључењем већ у 35. минуту, после сукоба саТимером Метином.

Можда је куцнуо час за освету, да као тренер Паризана, већ на почеткиу каријере, скине једна велики скалп…

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар