Затворен војни камп на Златибору

Камп на Златибору, у којем су деца учила војничке вештине, затворен је и деца су враћена кући.

Србија 17.08.2018 | 19:50 Међутим, остаје питање последица, јер таква врста обуке је, по оцени стручњака, у психолошком смислу јако штетна.

Психолог Весна Брзев Ћурчић сматра да је одговорност за формирање таквог кампа прво на онима који су то осмислили, али и на родитељима који су добровољно послали своју децу у један такав камп.

“Што се тиче младих узраста од 10 година па до пунолетства, њима се нуди један начин који се жигоше или не толерише у друштву, а то су борбене игре, без обзира што то није било право оружје, него симулација. Иста таква симулација постоји на компјутерским играма, па се родитељи ‘хватају за главу’ када им се дете игра”, рекла је Весна Брзев Ћурчић за Тањуг. 

Она подсећа да су психолози изричито против тога да се малој деци купује оружје, јер се поставља питање чему их учимо. 

“Није то одбрана. Они се никада не играју одбране, деца се увек играју напада, јер тада више себе доживљавају као моћне. Када се играју одбране онда су у пасивној улози, односно улози жртве”, објаснила је она. 

Сматра да то може да утиче на различите начине. Прво, како каже, постаје друштвено прихватљиво да се пуца на невидљивог, замишљеног, каквог год непријатеља и ствара се једна психоза, односно утисак да тај непријатељ ту негде постој иоко нас и да дете има обавезу и моћ да му пресуди тако што ће у њега пуцати. Дакле, као да постоји претпоставка кривице, а не претпоставка да је неко у старту невин, додаје она. 

“С друге стране, то може да појача страх нарочито код несигурне деце. Овакво излагање нечему што јако имитира живот, а што ми матори хтели или не хтели омогућавамо деци да гледају преко друштвених мрежа, телевизије, новина, преко различитих ријалитија, јесте нешто што њих може и да уплаши”, каже Весна Брзев Ћурчић.

Они ће можда, како каже, некада потегнути нож, камен или било шта друго јер им је некако предочено да непријатељ стварно постоји и да се с њим треба обрачунати.

Психолог указује да би много конструктивније било да се млади обучавају пружању прве помоћи и оцењује да је цела идеја кампа “надреална” и не зна се чему је намењена.

Физичке вежбе, склекови, гађање, трчање, коришћење оружја неке су од ствари којима су се млади бавили претходних дана на Златибору.

Организатор кампа, председник Савеза ратних ветерана Србије Жељко Вукелић, рекао је новинарима да у томе не види ништа спорно.

С друге стране, у Министарству омладине и спорта које иначе финансира кампове за младе, кажу да иза овог не стоје.

“Министарство омладине и спорта финансира спортске кампове као посебне програме у оквиру предвиђеног буџета, а годишње кроз њих прође око 3.000 деце свих узраста. Министарство нема никакве везе са овим кампом”, речено је Тањугу.

Према наводима министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, због могуће злоупотребе деце полиција је затворила камп на Златибору, а на затварање кампа се осврнуо и председник Србије Александар Вучић рекавши да то није Србија будућности и није Србија каквом желимо да се поносимо.

Јавност је, иначе, за камп на Златибору сазнала путем снимака који су се појавили, а на којима су млади у униформама и са оружјем у рукама.

(Тањуг)