Прича: Навикавање на побједе...!

Или, зашто је важно Партизану да добије Данце опет?

Фудбал 16.08.2018 | 17:45 Кад је човек болестан, дај му лек и оздравиће. А кад је фудбалски клуб у кризи нема боље терапије од победа. Ако је судити на основу почетног третмана, Партизан је прележао мале богиње, подигао се на ноге и сад корача тако да му никаква помоћ није потребна. Доласком Зорана Мирковића почели су и Гробари да верују у тим који, какве год мане да су му пришиване, има шансу да продужи низ и можда остане упамћен као један од оних који ће забележити највише европских тријумфа у једној сезони.

Уз све мањкавости с почетка циклуса, бледуњаву игру и анархију у појединим деловима, не може се порећи да је Мирослав Ђукић иза себе оставио три славља и реми у почетна два квалификациона кола, а акоБатина екипа на 2:1 из Данске накалеми оверу против Нордсјиланда (20.30, ТВ Аренаспорт) биће то, бар у резултатском смислу, старт из снова за Парни ваљак. Нешто што дуго није виђено на Топчидерском брду –откако је Александар Станојевић без пораза (четири победе, два ремија) ушао у Лигу шампиона пре осам лета – а што би могло да представља замајац пред евентуални плеј-оф и(ли) касније мечеве групне фазе.

Партизан мора да се навикава на победе. То му је у генетском коду. Оно што је било у Сурдулици или потив лучанске Младости није био Партизан, руку на срце није блистао ни против Рудара из Пљеваља (двапут по 3:0) или Тракаија (1:0, 1:1), али их је суштински релативно лако избацио, а да је прошлонедељним издањем у Фаруму број европских победа у сезони попео на четири. Исто толико остварио их је Мирослав Ђукић за цео прошли циклус (Будућност 2:0, Видеотон 4:0, Скендербег 2:0 и Јанг Бојс 2:1). На далеко већем узорку од чак 14 утакмица. Сад већ четири славља на пет мечева.

Буде ли вечерас та пета победа изједначиће се остварење из сезоне 2009/10 кад су Славиша Јокановић и после њега Горан Стевановић забележили пет славља, само су морали да играју све до децембра. А ако би се неким чудом после Данаца прошао и Бешикшташ у опасности би била и, засад, рекордна сезона 2015/2016 кад су Зоран Милинковић (Дила Гори 1:0, 2:0, Стеауа 4:2, БАТЕ Борисов 2:1, АЗ 3:2 Аугзбург 3:1) и Љубинко Друловић (2:1 у Алкмару) бројали до седам, што нико никад пре није урадио.

Може Партизан да прође Данце и ако одигра нерешено. Чак и да изгуби 0:1, само... Није исто заказати мегдан са Бешикташем (или ЛАСК-ом) дуплим победама или провлачењем. Црно-белима би најбоље било да вечерашњи дуел третирају као пумпање мишића и самопоуздање. Плус, да не гледају уско ка предстојећем плеј-офу, већ да прошире слику, играју и за будуће генерације, за још који бод на УЕФА ранг листи (засад их има четири и по ове сезоне), побољшање ионако задовољаваљућег коефицијента, па да се једног дана преселе у групу носилаца, а не да стрепе хоће ли им запасти великан са Босфора.

То се може искључиво на један начин. Изградњом победничког менталитета. Био је одлика Зорана Бате Мирковића током играчке каријере, а можда га обележи и на почетку тренерске. Партизану је, као лек, потребно да уђе у серију, да се навикава на победе, да му оне постану нормална појава, да се екипа саживи са низом од неколико утакмица на којима ће лако раскрстити са ривалом. Као што је чинила у мандату Марка Николића, кад је везала 37 мечева без пораза. Примера ради, код Ђукића лане је добацила највише до осам узастопних славља. Мало је то за Партизан...

Зато је важно за цео клуб да се Нордсјиланд разоружа опет. За Партизаново данас, а још више за сутра.

Извор: моззартспорт